Naučnik objasnio kako će izgledati SMAK SVETA, prognoza je ZASTRAŠUJUĆA: "Okeani će ispariti, čeka nas UŽARENI PAKAO"

Poznati naučnik, profesor Brajan Koks, u nagrađivanoj BBC-jevoj seriji "Čuda svemira" detaljno je opisao neizbežnu sudbinu naše planete. Njegova vizija budućnosti, zasnovana na zakonima fizike, otkriva dramatičan sled događaja koji će zauvek ugasiti život na Zemlji. Ono što kolokvijalno nazivamo "smak sveta", prema njegovoj prognozi, izgledaće jezivo.

Iako zvuči kao scenario apokaliptičnog filma, priča o "poslednjem savršenom danu na Zemlji" nije plod mašte, već naučno predviđanje zasnovano na neumoljivim zakonima svemira. Profesor Brajan Koks, jedan od najpoznatijih popularizatora nauke današnjice, u svom slavnom BBC dokumentarcu "Vonders of d Junivers" izneo je detaljan, iako pomalo zastrašujući scenario naše budućnosti. U središtu te priče nalazi se Sunce, naša zvezda koja nam daje život, ali koja će nam ga na kraju i oduzeti. Sunce je, naime, tek na polovini svog životnog veka, ali njegov kraj je neizbežan, a sa njim i sudbina našeg krhkog sveta.

Prva katastrofalna promena neće se dogoditi sutra, ali na kosmičkoj skali vremena i nije toliko daleko. Za otprilike milijardu godina, Sunce će početi da ostaje bez vodoničnog goriva u svom jezgru. Taj proces će pokrenuti lančanu reakciju: jezgro će početi da se urušava pod sopstvenom gravitacijom, stvarajući ogromnu dodatnu toplotu koja će izazvati širenje njegovih spoljašnjih slojeva. Za Zemlju, to označava početak kraja. Naša planeta će postajati sve toplija, što će dovesti do isparavanja okeana i stvaranja atmosfere guste poput one na Veneri. To će biti poslednji, savršeni dan, nakon kojeg će uslovi za postojanje bilo kakvog života postati nemogući, a naš svet će se pretvoriti u pravi, užareni pakao.

Nekoliko milijardi godina kasnije, otprilike šest milijardi godina od danas, Sunce će ući u svoju poslednju, najdramatičniju fazu. Postaće crveni džin, zvezda naduvena do nezamislivih razmera, toliko velika da će sa Zemlje ispunjavati ceo horizont. Njegovi prošireni slojevi mogli bi da progutaju Merkur i Veneru, a iako naša planeta možda izbegne direktno uništenje, od nje neće ostati ništa više od beživotne, spržene stene koja kruži oko umiruće zvezde. Na kraju, crveni džin će eksplodirati, odbacujući svoje spoljašnje slojeve gasa i prašine u svemir i stvarajući veličanstvenu planetarnu maglinu. U središtu tog kosmičkog oblaka ostaće samo prigušeni žar, sićušni i gusti beli patuljak, beživotni ostatak nekada moćnog Sunca.

Pokretačka sila iza ove kosmičke drame je fundamentalni princip fizike poznat kao Drugi zakon termodinamike, koji definiše ono što Koks naziva "strela vremena". Taj zakon kaže da sve u svemiru prirodno teži od reda ka neredu, stanje poznato kao porast entropije. Ta "jednosmerna ulica vremena" razlog je zašto zvezde ne mogu da sijaju zauvek - one troše gorivo i neizbežno se kreću ka konačnom gašenju.

Sudbina Sunca ista je kao i sudbina svih zvezda. Nakon što i poslednje zvezde izgore, svemir će uroniti u večnu noć osvetljenu samo tinjajućim belim, a potom i crnim patuljcima. Tokom nezamislivo dugog perioda, čak će i ta poslednja materija ispariti u zračenje, a nakon nje i same crne rupe. Svemir će postati hladno i prazno more fotona gde se ništa ne dešava, zauvek. Strela vremena prestaće da postoji. Ali upravo taj proces, zaključuje Koks, stvara kratak prozor u kojem je život moguć, prenosi Vecernji.hr.

Pogledajte BONUS VIDEO: