Potencijalni pad vrednosti akcija mogao bi ugroziti finansijsku stabilnost evrozone i dovesti do šireg poremećaja na tržištima
Rizik za Evropu leži u visokoj izloženosti globalnim indeksima i mogućnosti da se problemi iz američkog tehnološkog sektora preliju na celu ekonomiju evrozone
Upozorenjima brojnih analitičara o mogućnosti pucanja AI balona, po drugi put u samo tri meseca, pridružili su se i ekonomisti Evropske centralne banke (ECB).
U nedavnom blogu upozorili su da bi trebalo očekivati korekciju bez obzira na to da li su današnje visoke valuacije akcija američkih tehnoloških kompanija racionalne ili iracionalne.
Prihvatanje veštačke inteligencije brzo raste
Uspon veštačke inteligencije pokrenuo je snažan rast tehnoloških akcija i doveo vrednovanja američkog tržišta blizu nivoa poslednji put viđenih u vreme dot-com balona. Iako AI već menja ekonomiju i ima potencijal da značajno poveća produktivnost i profite kompanija, pitanje je koliko današnje cene akcija počivaju na realnim očekivanjima, a koliko na preteranom optimizmu investitora.
ECB je, podsećamo, u majskom izdanju Financial Stability Review-a upozorio da kombinacija povišenih vrednovanja akcija i niskih premija rizika ostavlja svetska tržišta izloženim nagloj korekciji. Kao moguće okidače, osim inflacije, naveo je moguće razočaranje u očekivane zarade i produktivnost povezane sa veštačkom inteligencijom. Zbog povezanosti američkih i evropskih tržišta kapitala, u ECB-u ocenjuju da bi eventualni pad vrednosti akcija Veličanstvene sedmorke mogao ugroziti finansijsku stabilnost evrozone.
Američko tržište već se nalazi blizu istorijskog vrhunca kada se gleda CAPE pokazatelj, odnosno ciklično prilagođeni odnos cene i zarade. Taj pokazatelj upoređuje cene akcija sa prosečnom realnom zaradom kompanija tokom prethodnih deset godina. I evropska vrednovanja su poslednjih godina porasla, ali znatno manje nego američka. Pucanje AI balona ne bi bio problem samo za investitore koji direktno drže akcije američkih tehnoloških kompanija. ECB upozorava da su prema tim akcijama izložena i evropska domaćinstva, često indirektno i bez jasne svesti o tome.
Razmere izloženosti američkim tehnološkim akcijama među investitorima evrozone mere se stotinama milijardi evra. ECB navodi da domaćinstva imaju oko 440 milijardi evra izloženosti američkim tehnološkim akcijama, uglavnom indirektno preko investicionih fondova i ETF-ova, dok direktna izloženost akcijama Veličanstvene sedmorke među najvećim kategorijama investitora evrozone iznosi još oko 170 milijardi evra.
“Posebno je važno što domaćinstva sve više ulažu u jeftine ETF-ove, a možda nisu ni svesna koliko su njihova ulaganja koncentrisana u američkim tehnološkim kompanijama”, ističu analitičari ECB-a. Pravi problem za ekonomiju nastao bi ako bi korekcija akcija prerasla u širi poremećaj finansijskih tržišta.
U takvom scenariju mogućnosti kreatora politika da ublaže posledice bile bi manje nego tokom dot-com krize. “Za razliku od tada, današnja početna pozicija ostavlja znatno manje prostora za smanjenje kamatnih stopa ili korišćenje fiskalne politike kako bi se ublažio udar”, navodi se u analizi. Dodaju da bi eventualno pucanje AI balona osim na uslove finansiranja moglo uticati i na raspoloženje u evrozoni i na zapošljavanje. Evropske akcije su poslednjih godina takođe snažno porasle, ali su njihova vrednovanja i dalje znatno niža od američkih.
ECB smatra da je evropski informatički i komunikacioni sektor danas otporniji nego u vreme dot-com balona. Analitičari ne vide ni znake preteranog entuzijazma u evropskom tehnološkom sektoru kakvi postoje u SAD-u. Produktivnost i profitne marže rastu, poslovna klima u digitalnim uslugama nije euforična, a prihvatanje veštačke inteligencije među evropskim kompanijama brzo raste.
Širenje veštačke inteligencije istovremeno je podstaklo širu digitalnu transformaciju evropske privrede. Kumulativni rast digitalnih ulaganja u evrozoni tokom poslednje decenije bio je više nego tri puta veći od kumulativnog rasta BDP-a, navode u ECB-u.
ECB stoga evropsku AI transformaciju ocenjuje postojanom, iako manje spektakularnom nego u SAD-u. Jedna od prednosti Evrope je i struktura njenog berzanskog tržišta. Evropskim indeksima i dalje dominiraju kompanije “stare ekonomije”, a tehnološke kompanije nemaju ni približno toliku težinu kao američka Veličanstvena sedmorka. To smanjuje opasnost od sopstvenog evropskog AI berzanskog sloma. Ali ne uklanja rizik.
Ekonomisti ECB-a pritom ističu da iskustvo prethodnih tehnoloških revolucija pokazuje da je korekcija visokih vrednovanja verovatna. Pri tom nije nužno da su sadašnje cene akcija neracionalne – korekcija se može dogoditi i ako su današnja vrednovanja racionalno opravdana. Očekivanje korekcije ipak ne znači da su današnje cene nužno dostigle vrhunac. “Ako se veštačka inteligencija pokaže dovoljno transformativnom, vrednovanja bi u budućnosti mogla biti i znatno viša nego danas, čak i nakon korekcije. Niko ne može unapred znati u kojoj se fazi tog procesa trenutno nalazimo”, napisali su.
Zašto je to problem za Evropu?
Problem za evrozonu ne bi bio samo pad vrednosti američkih tehnoloških akcija, već i način na koji bi se taj pad mogao preliti kroz finansijski sistem. Veličanstvena sedmorka – Alphabet, Amazon, Apple, Tesla, Meta Platforms, Microsoft i Nvidia – imaju veoma veliki udeo u globalnim berzanskim indeksima. Zbog toga evropski investitori mogu biti izloženi njima i kada njihove akcije ne kupuju direktno. Značajnu izloženost Veličanstvenoj sedmorki imaju i osiguravajuća društva i penzioni fondovi, što bi u slučaju snažne korekcije moglo dodatno proširiti njene posledice.
Problem, dakle, nije nužno u tome što su današnja vrednovanja neracionalna, već u tome što i racionalno utemeljen tehnološki bum može završiti korekcijom kada se rizik proširi sa pojedinog sektora na celu privredu.
(Izvor: Poslovni.hr)
