Javno izjašnjavanje građana odlučiće o završnom izgledu novčanica
Cilj redizajna je da gotovina ostane prisutna i da je digitalni euro neće zameniti, već samo upotpuniti mogućnosti plaćanja
Dok bezgotovinska plaćanja ubrzano rastu, a deo javnosti strahuje da bi digitalni euro mogao potisnuti gotovinu, Evropska centralna banka priprema potpuno novi izgled novčanica. U opticaju bi se mogle naći 2029. godine.
Evro očekuje najveća vizuelna promena od uvođenja zajedničke evropske valute.
Evropska centralna banka (ECB) priprema nove novčanice sa prepoznatljivim ličnostima, motivima prirode i unapređenim bezbednosnim elementima.
Redizajn nosi i jasnu poruku građanima – gotovina neće nestati niti će je digitalni euro zameniti.
ECB je u julu predstavila predloge koji predstavljaju veliki odmak od sadašnjeg izgleda novčanica. Umesto apstraktnih arhitektonskih motiva, na budućim eurima mogli bi se naći stvarni ljudi, ptice, reke i građevine.
„U toku je prvi potpuni vizuelni redizajn novčanica eura, sa novim temama, motivima i rešenjima, kako bi buduće novčanice bile bliže Evropljanima“, kazala je za Euronews direktorka ECB-a za novčanice Doris Šneberger.
Evropska kultura ili reke i ptice
Među predlozima koji su ušli u završnu fazu izdvojene su dve velike teme – evropska kultura i reke i ptice.
U okviru prve opcije na novčanicama bi bile predstavljene ličnosti koje su obeležile istoriju evropske umetnosti, muzike, nauke i književnosti. Drugi koncept oslanja se na evropsku prirodu, sa motivima reka i ptica.
ECB je pokrenula javno izjašnjavanje kako bi građani učestvovali u izboru konačnog koncepta. Prema rečima Šneberger, svoje mišljenje već su dali milioni Evropljana.
Pobedničko rešenje trebalo bi da bude objavljeno u decembru 2026. godine, ali će do ulaska novih novčanica u opticaj proći još nekoliko godina. Izvor Euronewsa iz bankarskog sektora procenjuje da bi one mogle biti uvedene tek 2029. godine.
ECB: Digitalni evro neće zameniti gotovinu
Redizajn dolazi u vreme snažnog rasta kartičnog, mobilnog i internetskog plaćanja, ali i sve češćih tvrdnji da bi planirani digitalni euro mogao dovesti do ukidanja gotovine.
Šneberger odbacuje takvu mogućnost, slikovito poručujući da niko ne renovira kuću koju namerava uskoro da sruši.
ECB želi da očuva novčanice kao najdostupniji oblik takozvanog javnog novca. Reč je o novcu koji izdaje i za koji garantuje centralna banka – gotovini dostupnoj građanima i rezervama koje poslovne banke drže kod centralne banke.
Nasuprot tome, privatni novac stvaraju komercijalne banke. On se uglavnom pojavljuje u obliku depozita na tekućim i štednim računima, preko kojih se obavlja najveći deo svakodnevnih kartičnih plaćanja i bankarskih transfera.
Građani će moći da biraju način plaćanja
Digitalni evro bio bi nova elektronska forma javnog novca, koja bi građanima potencijalno mogla biti dostupna od 2029. godine. Međutim, iz ECB-a naglašavaju da on treba da dopuni gotovinu, a ne da je zameni.
„Posvećeni smo tome da plaćanje javnim novcem uvek bude dostupno, bilo gotovinom ili digitalnim evrom. Evropljani će i dalje slobodno birati kako žele da plaćaju“, kazala je Šneberger.
Građanima bi, prema tome, ostali na raspolaganju gotovina, digitalni euro i drugi načini plaćanja.
Tek druga velika promena od uvođenja evra
Novčanice evra do sada su redizajnirane samo jednom, iako je njihov osnovni vizuelni koncept ostao gotovo nepromenjen.
Od prvog izdavanja 2002. godine nose temu „epohe i stilovi“, predstavljenu prozorima, vratima i mostovima.
Dizajn je osvežen serijom „Evropa“, koja je postepeno puštana u opticaj od 2013. do 2019. godine, ali je zadržan isti osnovni pristup.
Građevine na sadašnjim novčanicama nisu stvarni objekti, već apstraktne ilustracije različitih evropskih arhitektonskih stilova.
Novim dizajnom ECB želi da napravi novčanice sa kojima će se građani lakše poistovetiti. Zbog toga bi budući euro mogao prikazivati stvarne ličnosti, ptice i građevine, uz savremenije i strože elemente zaštite od falsifikovanja.
(Investitor.me)
