Američka administracija signalizira podršku ideji aneksije Grenlanda, što izaziva dodatnu zabrinutost
Nije jasno koje tačno mere će evropski partneri preduzeti kako bi osigurali suverenitet Grenlanda
Evropski lideri izrazili su solidarnost sa Danskom i Grenlandom, ali njihov odgovor na pretnje Donalda Trampa zauzimanjem ostrva ostaje mlak, neracionalan i nedosledan. Francuska sa partnerima radi na planu kako da reaguje u slučaju da Sjedinjene Američke Države pokušaju da preuzmu Grenland, poručio je u sredu francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro.
- Želimo da preduzmemo mere, ali to želimo da uradimo zajedno sa našim evropskim partnerima - preneo je Rojters njegove reči.
Nije jasno da li taj plan sadrži bilo kakve konkretne mere za sprečavanje američkog preuzimanja Grenlanda ili je reč tek o još jednoj u nizu praznih poruka. Baro istovremeno pokušava da smiri situaciju, ističući da mu je američki državni sekretar Marko Rubio lično potvrdio da invazija na Grenland nije opcija. Ipak, ostaje pitanje koliko je takva garancija uverljiva, s obzirom na to da iz Bele kuće poručuju da je "upotreba američke vojske uvek opcija na raspolaganju vrhovnom komandantu".
Dodatnu zabrinutost izaziva i nedavno Trampovo imenovanje guvernera Luizijane Džefa Lendrija, koji otvoreno podržava aneksiju autonomne danske teritorije, za posebnog izaslanika za Grenland. Umirujuće ne deluju ni izjave Trampovog glavnog savetnika Stivena Milera, koji tvrdi da je zvanični stav američke administracije da Grenland treba da bude deo SAD, niti objave njegove supruge Kejti Miler, koja na društvenim mrežama deli fotografije Grenlanda u bojama američke zastave sa natpisom "uskoro".
Tramp pritiska, evropski lideri ćute
Ovi koordinisani američki pritisci kao da su prošli gotovo nezapaženo kod evropskih lidera, dok pitanje kako odbraniti Grenland od najvažnijeg saveznika u NATO-u ostaje bez odgovora. Najglasnija je, pritom, tišina Evropske komisije. U saopštenju koje su potpisali lideri Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije i Velike Britanije, u kom se navodi da Grenland pripada njegovim stanovnicima i da samo Danska i Grenland imaju pravo da odlučuju o njegovoj budućnosti, nema potpisa šefice evropske diplomatije Kaje Kalas.
Izostaju i odlučnije formulacije koje bi, na primer, upozorile da bi američko preuzimanje Grenlanda moglo značiti kraj NATO-a i globalne bezbednosne arhitekture uspostavljene nakon Drugog svetskog rata, kako upozorava danska premijerka. Strah da se Tramp ne naljuti, čija se podrška smatra ključnom za odbranu Ukrajine, nadjačao je potrebu za evropskom mobilizacijom, kako u slučaju Grenlanda, tako i u reakciji na američko kršenje međunarodnog prava u Venecueli.
Sve podseća na Mihenski sporazum
U slučaju američke aneksije Grenlanda, Danska bi se suočila sa egzistencijalnim izborom: da prihvati kršenje suvereniteta i ostane u kompromitovanom NATO-u ili da napusti savez koji više ne garantuje bezbednost svojih članica. Sa istom dilemom suočile bi se i sve ostale članice saveza.
Tramp je praktično primorao Evropu da se suoči sa pitanjem da li će braniti principe suvereniteta i vladavine prava ili prihvatiti svet u kojem sila zamenjuje međunarodno pravo.
Politikolog Šenon Brinkat podseća da današnje evropsko popuštanje opasno podseća na 1938. godinu i Minhenski sporazum, kada su Velika Britanija i Francuska, u pokušaju da umire Hitlerove apetite, nacističkoj Nemačkoj prepustile deo Čehoslovačke, takozvanu Sudetsku oblast. Tek kasnije su demokratske sile shvatile da popuštanje agresiji, ma koliko u tom trenutku delovalo politički razborito, samo otvara prostor za još snažniju agresiju.
(Jutarnji.hr)
