Dok i dalje traje rat u senci primirja na Bliskom istoku, nešto MNOGO MRAČNIJE se dešava u samom Iranu: "Ovako nije bilo od 1989."

Iako i dalje traje krhko primirje između Irana i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koje je za sada otklonilo neposrednu pretnju bombardovanjem nad teritorijom na kojoj živi oko 90 miliona Iranaca, mnogi građani se istovremeno suočavaju sa sve jačim talasom represije koji sprovodi Islamska Republika.

Vođe iranskog režima pooštrile su mere kako bi suzbile svaku vrstu protesta i kritika na njihov račun, kako unutar zemlje tako i širom dijaspore, rekli su Iranci i posmatrači u zemlji i inostranstvu za "Ej-Bi-Si njuz".

Šiva, iranska novinarka koja živi i radi u Londonu, tvrdi da je dobijala direktne pretnje od iranskih bezbednosnih službi, da je proglašena "izdajnicom" i da joj je imovina u Iranu zaplenjena. Ona je jedna od više od 400 iranskih novinara i umetnika u inostranstvu kojima je oduzeta imovina u Iranu, uz obrazloženje vlasti da navodno podržavaju "neprijateljske strane aktere", što su optužbe koje se u praksi često koriste protiv demonstranata.

- Najviše se brinem za svoju porodicu i ljude koji žive u Iranu. Oni su ućutkani - dodaje ona.

Atmosfera straha

Pre rata, iranske vlasti su već bile optuživane za brutalno gušenje masovnih protesta, uključujući i prekide interneta kako bi sprečile širenje informacija i komunikaciju demonstranata i porodica žrtava.

Prema organizaciji HRANA (Human Rights Activists News Agency), tokom protesta je ubijeno više od 7.000 ljudi, međutim, prema nekim tvrdnjama stradalo je više od 33.000 ljudi. Bezbednosne snage su, prema istom izvoru, uhapsile više od 50.000 ljudi. Advokati i aktivisti za ljudska prava navode da mnogi pritvoreni nemaju pristup osnovnim pravima, uključujući advokata i fer suđenje.

Situacija se dodatno pogoršala nakon početka rata, tvrde sagovornici "Ej-Bi-Si njuza". Američki predsednik Donald Tramp je u februaru poručio Irancima da mogu "preuzeti vlast" posle američko-izraelskih operacija, dok je Iran upozorio da će na pobunu odgovoriti silom. Tokom rata, ulice većih gradova, uključujući Teheran, bile su pod jakim nadzorom policije i obaveštajnih službi. Patrole su kontrolisale kretanje, a na pojedinim mestima puštana je i propagandna muzika.

Zatvorenici premešteni na nepoznate lokacije

Porodice demonstranata koji su iza rešetaka kažu da su dodatno uznemirene jer mnogi pritvorenici, od početka rata, bivaju premeštani na nepoznate lokacije.

Šejlin Asadolahi, sestra zatvorenog disidenta i pesnika Alija Asadolahija, rekla je da porodica nema nikakve informacije o tome gde se on nalazi.

- Toliko sam uznemirena i zabrinuta. Ne mogu ni da dišem kada se zapitam gde je moj brat dok bombe padaju. Ali nam je rekao da budemo glas svih zatvorenih, ne samo njegov - rekla je.

Advokati navode da je situacija dodatno otežana jer su neki pravosudni objekti uništeni u napadima, a komunikacija sa institucijama gotovo nemoguća.

Nova hapšenja i represija

Tokom rata i primirja, iranske vlasti nastavile su sa hapšenjima pod optužbama za špijunažu i ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Prema zvaničnim izveštajima, gotovo svakodnevno se objavljuju nova hapšenja.

U jednoj od poslednjih akcija uhapšeno je 22 ljudi u provinciji Huzestan, prenela je agencija Tasnim. Česta optužba je i "saradnja sa neprijateljskim medijima". Policija je ranije saopštila da je uhapšeno 500 osoba zbog slanja informacija "neprijatelju i antiiranskim medijima".

Porast pogubljenja

Organizacija HRANA upozorila je da je izvršavanje smrtnih kazni u Iranu ušlo u "novu i izuzetno zabrinjavajuću fazu". Tokom rata pogubljeno je najmanje 10 političkih zatvorenika.

Najmanje 1.639 ljudi je pogubljeno tokom 2025. godine, što je 68 odsto više nego godinu dana ranije i najveći broj zabeležen od 1989, navedi se u zajedničkom izveštaju organizacija Iran Human Rights (IHR) sa sedištem u Norveškoj i organizacije Together Against the Death Penalty (EPCM) sa sedištem u Parizu.

Gušenje novinarstva i aktivizma

Dok se iranski novinari u inostranstvu suočavaju sa pretnjama i zaplenom imovine, novinari i aktivisti unutar Irana rade pod još strožim pritiskom i cenzurom.

"Tiranija, rat, sankcije, pogubljenja i zatvaranje, sve su to alati za uništenje Irana i života naroda", napisao je aktivista Zija Nabavi na društvenim mrežama, koji je upravo zbog svog aktivizma proveo više od decenije u zatvoru.

Sve najnovije vesti o ratu u Iranu čitajte u našem blogu uživo.

(ABC News)