Mala "šok kutija" koja neprekidno bdi nad srcem: Šta je kardioverter-defibrilator i kako vraća u život

Ovaj minijaturni uređaj ugrađen u grudni koš radi kao lični lekar koji nikada ne spava, spreman da u deliću sekunde isporuči električni šok i vrati srce u život.

Implantabilni kardioverter-defibrilator (poznat i kao ICD) predstavlja pravo tehnološko čudo koje doslovno stoji između života i smrti. Ovaj mali aparat na baterije neprekidno proverava srčani ritam, detektuje opasne aritmije i automatski reaguje kako bi sprečio iznenadni srčani zastoj i prevremenu smrt.

Javnost je još jednom ostala u šoku kada je danski fudbaler Kristijan Eriksen sinoć izgubio svest i srušio se tokom prijateljske utakmice Danska – Ukrajina. Srećom, ovaj minijaturni aparat je odradio svoj posao, stabilizovao rad srca, pa su prve vesti o fudbaleru ohrabrujuće.

Svet pamti scene sa Evropskog prvenstva 2021. godine kada je Eriksen doživeo srčani zastoj na terenu – upravo tada mu je ugrađena ova "šok kutija" koja mu je spasla život, omogućila povratak sportu i sinoć ponovo odigrala ključnu ulogu.

ICD nije isto što i pejsmejker

Česta je zabluda da su kardioverter-defibrilator i pejsmejker isti uređaji. Dok se pejsmejker koristi prvenstveno za sprečavanje opasno usporenih otkucaja srca, ICD je dizajniran da zaustavi po život opasno ubrzanje srca, odnosno ventrikularnu tahikardiju ili ventrikularnu fibrilaciju. Ipak, mnogi savremeni ICD uređaji u sebi imaju ugrađenu i funkciju pejsmejkera.

U medicinskoj praksi postoje dva osnovna tipa ovog uređaja:

• Tradicionalni ICD: Postavlja se u predeo grudi, a njegove tanke žice (elektrode) se kroz vene provlače i pričvršćuju direktno unutar srčanih komora.
• Potkožni ICD (S-ICD): Postavlja se ispod kože sa strane grudnog koša (ispod pazuha), dok se elektroda pozicionira duž grudne kosti. Ovaj uređaj je nešto veći, ali ne dodiruje direktno srce.

Kome je uređaj namenjen i zašto se ugrađuje

Uređaj se primarno ugrađuje pacijentima koji su već preživeli srčani zastoj, ali se sve češće koristi i preventivno kod osoba sa visokim rizikom od iznenadnog zastoja srca, jer statistika pokazuje da smanjuje rizik od iznenadne smrti uspešnije od samih lekova.

Kardiolozi ugradnju ICD-a preporučuju pacijentima koji imaju:

• Istoriju koronarne arterijske bolesti i srčanog udara koji je značajno oslabio srčani mišić.
• Hipertrofičnu kardiomiopatiju (uvećani srčani mišić) ili srčanu insuficijenciju sa smanjenom ejekcionom frakcijom.
• Genetska i urođena srčana oboljenja koja izazivaju opasne aritmije, poput Brugada sindroma ili određenih tipova sindroma dugog QT intervala.
• Simptome trajne ventrikularne tahikardije, gde je nesvestica jedan od glavnih znakova upozorenja.

Detaljna priprema: Koji testovi prethode operaciji

Pre same ugradnje, neophodno je sprovesti niz kardioloških ispitivanja kako bi se detaljno proverilo stanje organizma i srca:

• Elektrokardiogram (EKG): Brz i bezbolan test kojim se očitava trenutni električni ritam srca.
• Ehokardiogram (Ultrazvuk srca): Koristi zvučne talase za kreiranje pokretnih slika, prikazujući veličinu, strukturu i protok krvi kroz srčane šupljine.
• Holter monitoring: Prenosivi uređaj koji pacijent nosi 24 do 48 sati kako bi se zabeležili poremećaji ritma koje običan EKG ne može da uoči tokom kratkog pregleda.
• Monitor događaja: Sličan EKG uređaj koji se nosi do 30 dana, a pacijent sam pritiska dugme u trenutku kada oseti simptome aritmije.
• Elektrofiziološka studija (EP): Invazivni test gde se kroz krvni sud uvode kateteri sa senzorima direktno u srce kako bi se precizno lociralo mesto koje izaziva nepravilan rad.

Kako izgleda operativni zahvat

Postupak se najčešće izvodi kroz takozvani transvenski pristup. Pacijent pre intervencije mora da posti (ne jede i ne pije ništa osim vode) nekoliko sati, a u zavisnosti od procene lekara, operacija se radi u lokalnoj anesteziji uz sedaciju (lekove za opuštanje) ili u opštoj anesteziji.

Hirurg pravi mali rez blizu ključne kosti, pristupa subklavijalnoj veni i kroz nju vodi žice (elektrode) do srca. Drugi kraj žica spaja se sa generatorom impulsa (kućištem sa baterijom koje je veličine štoperice), koji se smešta u potkožni džep ispod ključne kosti.

Nakon postavljanja, vrši se testiranje i programiranje uređaja prema specifičnim potrebama pacijenta, a cela procedura obično traje nekoliko sati.

Kakav je osećaj kada uređaj isporuči šok

U zavisnosti od poremećaja ritma, ICD može da reaguje na dva načina:

1. Niskoenergetski režim (pejsmejker): Koristi se kod blažih promena ritma, a pacijent najčešće ne oseća ništa ili primeti blago, bezbolno treperenje u grudima.
2. Visokoenergetski šok: Aktivira se kod teških, po život opasnih aritmija. Taj elektrošok može biti bolan i pacijenti ga često opisuju kao iznenadan osećaj "udarca nogom u grudi". Bol traje samo sekundu i nakon toga nema nelagodnosti.

Koliko šokova može da izda ICD

Obično je potreban samo jedan šok da bi se uspostavio redovan otkucaj srca, ali neki ljudi mogu da dobiju dva ili više šokova u roku od 24 sata.

Upozorenje na "aritmičnu oluju": Pojava tri ili više elektrošokova u kratkom vremenskom periodu naziva se električna ili aritmična oluja. U tom slučaju pacijent mora hitno da potraži medicinsku pomoć kako bi lekari proverili rad uređaja i stabilizovali srčani ritam.

Život sa defibrilatorom: Ograničenja i pravila

Pacijenti obično napuštaju bolnicu dan nakon operacije. Prvih nekoliko dana predeo oko reza može biti otečen i osetljiv. Lekari naglašavaju da se za bolove ne smeju uzimati aspirin i ibuprofen jer oni povećavaju rizik od krvarenja.

U periodu oporavka važe stroga pravila:

• Prvih 8 nedelja: Zabranjeno je naglo podizanje leve ruke iznad nivoa ramena kako se žice uređaja ne bi pomerile pre nego što tkivo potpuno zaceli.
• Prva 4 meseca: Kontraindikovani su energični sportovi (golf, tenis, plivanje, kuglanje), teško dizanje tereta i naporne vežbe. Savetuje se izbegavanje kontaktnih sportova zbog rizika od direktnog udarca u grudni koš koji bi mogao da ošteti kućište ili pomeri elektrode.

Uticaj električnih uređaja i magneta

Savremeni ICD uređaji su dobro zaštićeni, ali pacijenti moraju da vode računa o sledećim izvorima elektromagnetnog zračenja:

• Mobilni telefoni: Razgovor je bezbedan, ali telefon ne sme da se nosi u džepu na grudima i mora da bude udaljen najmanje 15 centimetara od aparata.
• Slušalice i bežični punjači: Sadrže magnetne supstance i takođe moraju da se drže na distanci od 15 centimetara.
• Aerodromska bezbednost: Ručni detektori metala sadrže magnete koji mogu da ometaju rad ICD-a, pa se preporučuje ručni pretres.
• Medicinska oprema: Snimanje magnetnom rezonancom (MR) ili tretmani radiofrekventne ablacije se uglavnom ne preporučuju.

Ograničenja u vožnji

Kombinacija teške aritmije i šoka iz uređaja može da izazove privremeni gubitak svesti, što je ekstremno opasno tokom upravljanja vozilom.

Pacijenti koji su imali srčani zastoj moraju da sačekaju nekoliko meseci pre nego što ponovo sednu za volan. Ukoliko aparat isporuči šok, vožnja se ponovo zabranjuje na nekoliko meseci.

Koliko dugo traje implantabilni kardioverter defibrilator

Litijumska baterija unutar aparata traje između 5 i 7 godina, u zavisnosti od učestalosti isporučenih šokova. Rad uređaja i stanje baterije lekari proveravaju na redovnim kontrolama, otprilike na svakih šest meseci. Kada se baterija istroši, vrši se rutinska, manja operacija zamene samog generatora, nakon koje pacijent isti dan ide kući.

U slučajevima kada pacijent sa ugrađenim ICD-om oboli od neke druge, neizlečive terminalne bolesti, aparat će nastaviti da šalje elektrošokove ukoliko se ne isključi.

(Mayo Clinic/ Cleveland Clinic)