Sindi Mari, komandant u američkoj mornarici, i njen brat Robert Vilijamson, komandant vazduhoplovne artiljerijsko-tehničke službe u američkoj mornarici, sreli su se 30 godina nakon što su izgubili kontakt. Dirljivi susret brata i sestre iz Denvera koji se godinama nisu videli odigrao su u Mornaričkom medicinskom centru San Dijago (NMCSD).
Vilijamsonu i Mari putevi su se razlišli sedamdesetih godina, kada su im se roditelji razveli. Robert, koji je tada imao šest godina, ostao je sa ocem u Denveru, dok se Sindi, tada 14-godišnjakinja, preselila i izgubila kontakt sa ocem i mlađim bratom.
U narednih 30 godina uzaludno su pokušavali da nađu jedno drugo. Nisu ni sanjali da su se oboje prijavili u mornaricu i služe u istoj državi, oko 500 kilometara udaljeni jedno od drugog.
Sindi, glavna medicinska sestra, raspoređena je u vojno-medicinski centar MMCSD, a njen brat u eskadrilu borbenih aviona (VFA) 122 u mornaričkoj bazi Lemur, u Kaliforniji.
Njima se u petak najzad ispunilo ono o čemu su godinama sanjali. Nakon što je Robert pozdravio sestru na način kako se pozdravlja mornarički komandant, a zatim je snažno zagrlio, ona je kroz suze uzviknula: “To je moj brat!”
Nemi od uzbuđenja i ophrvani emocijama, brat i sestra su prošetali držeći se za ruke.
- Tražila sam ga i na Fejsbuku, ali tamo ima milion Roberta Vilijamsona. Ima milion Bobija Vilijamsona - ispričala je Sindi.
Kada su im se roditelji razveli, Sindi je uzela majčino devojačko prezime i zato ni Robert nije mogao nju da nađe. Međutim, pre oko dva meseca, Sindi je pozvala oca s kojim decenijama nije razgovarala, a on joj je ispričao da joj je brat komandant u mornarici. Petnaest minuta kasnije, razgovarali su telefonom.
- Oboje smo plakali kad smo prvi put telefonirali - kaže Sindi.
Robert kaže da će zauvek biti zahvalan sestri što je bila toliko rešena da ga nađe.
- Najvažnije je nikada ne odustati. Ona me je tražila i tražila, a onda je jedan telefonski poziv okončao 30 godina razdvojenosti. To je fantastično - zaključuje Vilijamson.
