Trudnoća tokom dojenja: Kada beba "štrajkuje" i odbija mleko, možda je na putu drugo dete

Iako se u javnosti često veruje da je laktacija prirodna "zaštita" od začeća, nova trudnoća tokom perioda dojenja je realnost koja sa sobom nosi specifične fiziološke promene.

Rani simptomi trudnoće uglavnom su opštepoznati, međutim, kod žena koje već doje dete, prvi znaci novog drugog stanja mogu da budu suptilniji i lako se pomešaju sa uobičajenim izazovima laktacije.

Uobičajen mit da je dojenje pouzdana metoda kontracepcije samo je delimično tačan. Intenzivno sisanje bebe zaista stimuliše lučenje prolaktina, hormona koji potiskuje ovulaciju i sazrevanje jajnih ćelija, ali to nije apsolutna garancija da ne može da dođe do začeća.

Ukoliko se ne koristi dodatna, pouzdana zaštita, do začeća može doći i pre nego što se vrati prva menstrualna krvarenja. Kada nastupi nova trudnoća, telo prolazi kroz nagle hormonske promene koje se direktno odražavaju na proces dojenja.

Evo na koje neobične signale treba obratiti pažnju ako postoji sumnja na novu trudnoću tokom perioda dojenja.

Iznenadno smanjenje količine mleka

Tokom prvih nedelja nove trudnoće, nagli skok nivoa estrogena i progesterona direktno utiče na žlezdano tkivo i kvantitet laktacije. Za razliku od postepenog smanjivanja količine mleka koje se dešava prirodnim odvikavanjem deteta od dojke, ovaj proces može biti izuzetno brz.

Nije retkost da se u roku od svega nekoliko dana zalihe mleka drastično smanje, pa čak i da laktacija potpuno utihne, što je jasan fiziološki signal da se telo preusmerava na ishranu novog fetusa.

Osetljivost i bol u dojkama

Povećana osetljivost, otok i bol u grudima spadaju u klasične rane simptome trudnoće, ali ih žene koje doje često pogrešno tumače. Zbog svakodnevnog pritiska i ritma podoja, ove nelagodnosti se neretko pripisuju nepotpunom pražnjenju dojki, zastoju mleka ili početku upalnog procesa (mastitisa).

Ipak, ukoliko bol i napetost ne prolaze nakon podoja ili masaže, a praćeni su pojačanom osetljivošću bradavica na sam dodir, velika je verovatnoća da je reč o hormonskim promenama usled novog začeća.

Promena sastava i ukusa majčinog mleka

Hormonski disbalans u ranom stadijumu trudnoće ne menja samo količinu, već i hemijski sastav mleka. Ono često poprima slaniji ukus usled povećane koncentracije natrijuma i smanjenja nivoa laktoze, a menja se i njegova gustina jer se laktacija polako transformiše ka kolostrumu.

Ova promena direktno utiče na ponašanje deteta:

• Pojavljuje se iznenadna nervoza i nemir tokom podoja,
• Dete može početi često da se sklanja sa dojke i negoduje,
• Dolazi do slabijeg pražnjenja dojki jer bebi novi ukus više ne prija.

Štrajk dojenja: Kada dete potpuno odbije dojku

U situacijama kada promena ukusa mleka postane suviše izražena, može doći do takozvanog štrajka dojenja, odnosno potpunog odbijanja hranjenja. Podoji tada postaju nefunkcionalni i praćeni stalnim plačem.

U ovoj fazi ključno je fokusirati se na adekvatnu hidrataciju i ishranu deteta iz drugih izvora, u zavisnosti od njegovog uzrasta. S druge strane, majka bi trebalo da nastavi sa redovnim izmlazanjem kako bi se izbeglo bolno prepunjenje grudi i smanjio rizik od komplikacija, prenosi slovački sajt "najmama.aktuality.sk".

Psihološki aspekt i prihvatanje promena

Nagli i neplanirani prekid laktacije usled nove trudnoće kod mnogih žena izaziva pomešana osećanja, pa čak i osećaj krivice zbog prevremenog prestanka dojenja starijeg deteta. Sa medicinskog stanovišta, važno je naglasiti da je to prirodna reakcija organizma koji resurse preusmerava tamo gde su trenutno najpotrebniji.

Dojenje u trudnoći je u mnogim slučajevima izvodljivo (tzv. tandemsko dojenje), ali zahteva konsultaciju sa lekarom, izbalansiranu ishranu i praćenje zdravstvenog stanja trudnice, kako bi se osigurao pravilan razvoj nove trudnoće bez iscrpljivanja majčinog organizma.

Nutritivni izazov: Dvostruki napor za organizam

Nastavak dojenja tokom novog drugog stanja predstavlja ogroman metabolički napor za organizam majke, koji istovremeno mora da stvara hranu za rođeno dete i obezbeđuje resurse za razvoj fetusa. Da bi se sprečio deficit vitamina i minerala, neophodan je striktan fokus na nutritivnu podršku.

U ovoj fazi, prioritet je povećan unos kalcijuma, gvožđa i folne kiseline, s obzirom na to da će organizam uvek prioritetno namirivati potrebe ploda i mleka, često na štetu majčinih depoa (što može dovesti do propadanja zuba, anemije i hronične iscrpljenosti).

Takođe, energetski unosi moraju biti pažljivo izbalansirani - trudnici koja doji potrebno je u proseku između 500 i 650 dodatnih kalorija dnevno u odnosu na uobičajenu ishranu, uz obavezan unos minimalno dva do tri litra vode kako bi se održao volumen krvi i laktacija.

Nije tačno da trudnice "jedu za dvoje", ali je ishrana ključna u trudnoći

Šta sme a šta ne da se koristi od lekova tokom dojenja

Kako se rešiti mučnine u trudnoći: 10 praktičnih saveta i šta jesti u prvom trimestru