Ovaj projekat značajno je smanjio potrošnju fosilnih goriva, eliminisao upotrebu uglja i smanjio potrošnju mazuta za više od 95%
Ova toplana doprinosi dekarbonizaciji, unapređuje kvalitet vazduha i jača energetsku sigurnost lokalne zajednice
U eri velikih energetskih projekata planiranih u Srbiji, poput Bistrice i Đerdapa 3, oni mali na lokalu, kao toplana “Pemci 1” u Kladovu,ostaju u senci, iako predstavljaju značajan korak u strategiji dekarbonizacije i zaštite životne sredine. Ovo “malo” postrojenje ima veliki značaj, ne samo za ovu sredinu, već celu Srbiju, jer je reč o prvoj toplani koja kombinuje dva obnovljiva izvora energije, biomasu i solarnu, koje se koriste i za daljinsko grejanje.
Ovaj miks, koji je u Evropskoj uniji deo strategije zelene tranzicije, dobio je svoje mesto i u maloj opštini na Istoku Srbije 2024. godine i dobar je primer kako se savremenim energetskim rešenjima može unaprediti kvalitet grejanja, zaštititi životnu sredinu, povećati energetsku sigurnost ali i smanjiti račune građana.
Izgradnja je počela 2020. godine kao investicija vredna oko 500 miliona dinara, koju je finansirala Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, sa ciljem da se obezbedi pouzdaniji, efikasniji i ekološki prihvatljiviji sistem daljinskog grejanja. Za nešto više od dve godine rada,svi ti ciljevi iz projekta, u praksi su realizovani. Toj realizaciji, pored obezbeđenih sredstava, doprinela je i lokalna samouprava, ali i rukovodstvo JP „Jedinstvo” Kladovo, pod čijem okriljem posluje toplana “Pemci 1”, na čijem je čelu direktor David Đurđević.
On ali i njegovi saradnici,uspeli su da otklone nedoumice oko ovog projekta, koje su se u delu javnosti pojavile, sumnjajući da ova novotarija može ugrozi kvalitet grejanja. To se nije desilo i ono što je još važnije, ovaj mladi čovek i njegov tim, i takvim nepovoljnim uslovima, nije odustajao od ove vizije. Ta upornost, isplatila se, jer je ovaj projekat, doveo do značajnih poboljšanja kvaliteta života građana Kladova.
- Za novine uvek postoje sumnje, pogotovu ako ste prvi napravili iskorak u Srbiji. Mi jesmo to prvi uradili i naš primer sada prate i druge sredine. Posebnu vrednost ovog postrojenja predstavlja činjenica da je „Pemci 1” prva toplana u Srbiji koja kombinuje dva obnovljiva izvora energije – biomasu i solarnu energiju. Na objektu je instalirana solarna elektrana snage 50 kW, koja dodatno doprinosi energetskoj efikasnosti sistema i očuvanju životne sredine. Solarni paneli postavljeni su na krovu objekta, a proizvedena električna energija koristi se za potrebe same toplane, dok se višak može plasirati u distributivnu mrežu po principu kupac–proizvođač. Ovo je moderno postrojenje je i na biomasu, koja za proizvodnju toplotne energije koristi drvnu sečku, čime su ostvareni značajni ekološki i energetski benefiti. Prelaskom sa mazuta na obnovljive izvore energije smanjena je emisija štetnih gasova, unapređen kvalitet vazduha i ostvarene značajne uštede u potrošnji energenata, uz očuvanje prirodnih resursa i razvoj održivog energetskog sistema. Korišćenje biomase predstavlja važan korak u energetskoj tranziciji, jer omogućava smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i stabilniji sistem snabdevanja- kaže Đurđević za “Blic Biznis”.
Pre nego što su ušli u ove energetske “zelene vode”, sistem daljinskog grejanja grada snabdevao se toplotnom energijom iz dve kotlarnice. Jedna je koristila ugalj kao energent, dok je druga radila na mazut. U grejnoj sezoni koja je prethodila izgradnji toplane na biomasu potrošeno je oko 400 tona uglja i oko 1.500 tona mazuta.
-Nakon puštanja u rad toplane na biomasu, kotlarnica na ugalj je u potpunosti ugašena, dok je ova na mazut zadržana kao rezervni i dopunski izvor toplote. Koristi se isključivo tokom perioda veoma niskih spoljašnjih temperatura. U takvim uslovima godišnja potrošnja mazuta smanjena je na približno 70 tona po grejnoj sezoni.
Istovremeno, izgradnjom toplane na biomasu u potpunosti je eliminisana potrošnja uglja, dok je potrošnja mazuta smanjena za više od 95%. Tako je značajno smanjena upotreba fosilnih goriva u sistemu daljinskog grejanja, kao i prateći negativni uticaji na životnu sredinu. I ono što je najvažnije,uspeli smo da i “nevermne Tome”, koji su pružali otpor, bojeći se da će pasti kvalitet grejanja, uverimo u isplativost ovog projekta jer jedna od najvažnijih prednosti za građane, pored kvaliteta grejanja, je i obračun prema stvarnoj potrošnji, a ne po kvadraturi stambenog prostora. Tako je korisnicima omogućeno da plaćaju samo energiju koju su zaista utrošili. Ovakav način obračuna doprinosi pravičnijem sistemu naplate i podstiče racionalnije korišćenje energije - objašnjava Đurđević.
On dodaje da njihov pionirski poduhvat, toplana „Pemci 1, je primer realizacije globalnih ciljeva na lokalnom nivou.
- Kladovo može da posluži kao primer energetske efikasnosti i značaja korišćenja OIE. Toplana „Pemci 1” potvrđuje svoju posvećenost zaštiti životne sredine, energetskoj sigurnosti i unapređenju kvaliteta života građana Kladova. Ovaj projekat predstavlja važan obrazac uspešne primene savremenih energetskih rešenja i pokazuje da lokalne sredine mogu biti nosioci promena u oblasti čistije i održivije energije- zaključuje za “Blic Biznis” Davidović.
I dok se ne izgradi energetska zver od 2.400 MW na Đerdapu 3, koja će biti veliki korak u dekarbonizaciji, i ovi mali,poput toplane „Pemci 1”, dobar su primer da su lokalni potezi uslov za globalni spas i dokaz da dekarbonizacija počinje u malim sredinama.
Samo da u međuvremenu ne zaboravimo na postulate konvencija o klimatskim promenama u kojima stoji da se globalna bitka za klimu dobija na lokalu, pa ovaj primer ostane usamljen.
