Poruka koju šalju jeste da treba krenuti na avanturu bez previše planiranja, jer je život prekratak za odlaganje snova
Putovanje su planirali unapred, postavili su sebi ograničen budžet od 300 evra i spavali su u prirodi noseći svoje zalihe hrane
Jutro, 6 sati, autobuska stanica u Kragujevcu. Dok sugrađani u jutarnjem špicu žure na posao, dva 25-godišnja mladića, Vukašin Radisavljević i Uroš Komatina, stoje pored puta sa rančevima na leđima i kartonskim transparentom na kome piše samo jedna reč - "Švajcarska". Pred njima je put dug više od 1.300 kilometara, a njihov cilj je jasna, ali za mnoge nezamisliva misija: stići autostopom do čuvenog planinskog masiva Alpštajn u Švajcarskoj i tamo provesti četiri dana u planinarenju.
- Gde god da odete u Švajcarskoj, prelepo je. Ali nama je najvažnije bilo nešto drugo: putovanje autostopom za nas je mnogo veća avantura - ispričali su ovi momci u razgovoru za švajcarski portal "Blik".
Zlatna pravila i budžet od 300 evra
Vukašin i Uroš su prijatelji još iz školskih dana i uigran su tim. Ljubav prema prirodi krunisali su i sopstvenim podkastom pod nazivom "Šumkast" (spoj reči šuma i podkast), gde svake srede na Jutjubu dele iskustva i savete o kampovanju i planinarskoj opremi. Ovu nesvakidašnju turneju planirali su dva meseca unapred kako bi ideju predstavili potencijalnim sponzorima.
Postavili su sebi stroga pravila:
- Nema spavanja u skupim planinskim domovima - isključivo bivakovanje u šatoru i na otvorenom.
- Sva hrana se nosi sa sobom u rancu.
- Korišćenje javnog prevoza je zabranjeno, osim na samom finišu rute do planine Alpštajn.
- Znali smo da je Švajcarska izuzetno skupa zemlja. Procenili smo da će nam za ceo put biti potrebno oko 300 evra, a cilj nam je bio da potrošimo što je manje moguće - objašnjava Vukašin.
I uspešno su to sproveli! Spavali su u prirodi poštujući lokalne propise, a hranili se iz sopstvenih zaliha. Doduše, kako kroz osmeh priznaju, budžet im je jedino "poklekao" kada bi prošli pored planinskih koliba pa počastili sebe čuvenim Apencel pivom.
Od Portugalca bez engleskog do "najmanjeg auta na svetu"
Iako su na samom početku u Kragujevcu imali blagu tremu, prvi automobil im je stao već posle deset minuta. Za momke je upravo sam put bio najlepši deo cele avanture, jer su tokom hiljada kilometara upoznali najrazličitije ljude i sudbine.
- Iz Lucerna nas je povezao jedan Portugalac koji nije znao ni reč engleskog, dok mi nismo znali nemački. Ali, uz pomoć "rukama i nogama" uspešno smo se sporazumeli i stigli do okoline Ciriha. A onda nam je stao čovek u verovatno najmanjem automobilu na svetu i dovezao nas sve do San Galena - prisetio se Uroš kroz smeh.
Ipak, momci naglašavaju da je njihovo iskustvo bilo fenomenalno, ali dodaju i dozu opreza:
- Razdaljinu smo prešli opušteno, ali moramo biti realni - rizik bi bio daleko veći da je neko putovao sam ili da je u pitanju bila devojka.
Voda od 15 franaka i kupanje u Bodenskom jezeru
Naravno, avantura ovakvog tipa ne može da prođe bez nepredviđenih situacija. Na prevoju Rotštajnpaš šokirala ih je cena vode - 1,5 litara platili su čak 15 franaka! Takođe, prilikom ček-ina u Fridrihshafenu doživeli su peh kada im je službenica saopštila da su karte rezervisali čak dva dana i dva meseca prerano.
Šta uraditi u takvom trenutku? Kragujevčani nisu paničili - otišli su na kupanje u Bodensko jezero i usput smislili novi plan.
- Što ti je manji budžet, to si zahvalniji za svaku sitnicu koju doživiš na putu - ističe Vukašin.
"Spakuj ranac i obuj patike - život je prekratak"
Nakon višednevnog boravka u Alpštajnu, obojica su puni utisaka i hvale za Švajcarsku, njenu prirodu, ali i organizaciju života.
- Švajcarci su uspešni u tome da život na selu učine prelepim i udobnim, a da istovremeno očuvaju i poštuju prirodu. Svi ljudi koje smo sreli bili su izuzetno gostoljubivi - kažu Vukašin i Uroš.
Na pitanje da li bi sve ponovili, odgovor je stigao bez razmišljanja:
- Sutra bih ponovo krenuo na put! Na kraju smo bili dve umorne duše, ali prepunog srca. Poruka koju želimo da pošaljemo svima jeste: spakuj ranac, obuj patike i kreni. Ne treba previše razmišljati i analizirati. Život je prekratak da bi se sve planiralo do detalja - poručuju ovi hrabri momci.
Nije isključeno da ćemo Vukašina i Uroša uskoro ponovo videti na nekoj autobuskoj stanici u Kragujevcu sa podignutim palcem i rancem na leđima. Gde će ih put odvesti sledeći put - ni sami još uvek ne znaju, ali jedno je sigurno: biće to nova priča za pamćenje.
(blick.ch)
