U ranom detinjstvu postoje 'prozori za učenje' kada je mozak posebno prijemčiv, a Fajnmanov primer pokazuje da istraživanje i radoznalost mogu trajati celog života
Prema psihologu Garvinu Brodu, radoznalost deteta raste kada se na postojeće znanje doda neočekivana informacija, čime se otkrivaju 'rupe' koje dete želi da popuni
Kada se spomenu pojmovi poput kvantne mehanike, termodinamike ili teorije relativnosti, mnogi se prisete škole, bubačine napamet i suvoparnih formula. Međutim, suština nauke nije u pamćenju definicija, već u razumevanju veza između svakodnevnih pojava i mehanizama koji stoje iza njih.
Čuveni fizičar i nobelovac Ričard Fajnman naučio je ključnu lekciju o naučnom razmišljanju još u detinjstvu, tokom šetnje sa svojim ocem. Otac mu je pokazao jednu pticu i rekao:
- Ta ptica se na italijanskom zove Chutto Lapittida, na portugalskom Bom da Peida, na kineskom Chung-long-tah, a na japanskom Katano Tekeda. Možeš znati njeno ime na svim jezicima sveta, ali i dalje nećeš znati baš ništa o samoj ptici - osim kako je ljudi zovu. Zato hajde da je pažljivo posmatramo i vidimo kako se ponaša - to je ono što je zaista važno.
Fajnmanov otac ga je naučio da su pitanja i posmatranje važniji od gotovih odgovora i da samo poznavanje stručnih naziva često pruža lažni osećaj znanja.
Psihologija radoznalosti: Kako nastaje želja za istraživanjem?
Razvojni psiholog Garvin Brod sa Lajbnicovog instituta objašnjava da Fajnmanov primer savršeno oslikava kako funkcioniše dečiji mozak. Radoznalost se ne može trenirati kao mišić, ali se može usmeravati i podsticati:
Da bi dete uopšte bilo radoznalo, mora već imati izvesnu osnovu. Što više znamo o nekoj temi, lakše primećujemo „rupe“ u svom znanju koje želimo da popunimo. Radoznalost se najlakše budi kada na postojeće znanje nadovežemo nešto neočekivano — baš kao što je Fajnmanov otac uradio kada je razotkrio nazive ptica kao prazne reči i usmerio pažnju na njeno ponašanje.
Kada učenje krene iz radoznalosti, jedno zatvoreno pitanje rađa nova, detaljnija pitanja, čime se stvara prirodni nagon za dubljim razumevanjem tema.
"Prozori za učenje" koji otvaraju svet
U ranom detinjstvu (do šeste godine), sa svakim novim interesovanjem može se otvoriti takozvani "prozor za učenje" - privremeni period u kom je dete izuzetno motivisano i u kom učenje ide znatno lakše nego inače.
U toj fazi, koja može trajati i do šest nedelja, dečiji mozak upija informacije poput suvog sunđera.
Fajnman je još kao dečak napravio sopstvenu laboratoriju kod kuće, a njegov „prozor za učenje“ ostao je otvoren tokom čitavog života. Pred kraj života napisao je:
- Istražujte svet. Skoro sve postaje izuzetno zanimljivo ako se time bavite dovoljno duboko.
(panorama)
