Bob Dilan je 2016. godine postao drugi umetnik u istoriji koji je osvojio i Oskara i Nobelovu nagradu, kao i prvi muzičar sa Nobelovom nagradom za književnost.
Prvi umetnik sa oba priznanja bio je Džordž Bernard Šo, koji je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1925. godine, a Oskara za adaptaciju „Pigmaliona“ 1939. godine.
Bob Dilan je 2016. godine postao druga osoba u istoriji koja je osvojila i Oskara i Nobelovu nagradu. Švedska akademija mu je dodelila Nobela za književnost uz obrazloženje da je stvorio „nove pesničke izraze unutar velike američke tradicije pesme“, čime je postao i prvi muzičar sa tim priznanjem. Oskara je dobio 15 godina ranije, piše Far Out Magazine.
Akademijinu statuu za najbolju originalnu pesmu osvojio je za numeru „Things Have Changed“ iz filma „Wonder Boys“. Iako je poznat po izbegavanju zvaničnih priznanja, Dilan je zahvalio Akademiji što je prepoznala pesmu koja „ne zatvara oči pred ljudskom prirodom“.
Prvi dobitnik: Džordž Bernard Šo
Pre Dilana, isto dostignuće ostvario je irski dramaturg i socijalista Džordž Bernard Šo. On je bio prvi umetnik koji je objedinio te dve nagrade. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1925. godine za delo "Sveta Jovanka" koje se, prema Akademiji, "odlikuje idealizmom i humanošću, a njegova podsticajna satira često je prožeta osebujnom poetskom lepotom".
Šoova reakcija na nagradu bila je slična Dilanovoj kasnijoj suzdržanosti. U početku je odbijao da prihvati priznanje i izjavio: „Nobelu mogu oprostiti što je izmislio dinamit, ali samo bi monstrum u ljudskom obliku mogao da izmisli Nobelovu nagradu“.
Ipak, na nagovor kolega, na kraju je prihvatio nagradu, ali je odbio novac. Zatražio je da se ta sredstva iskoriste za finansiranje prevoda dela švedskog dramaturga Augusta Strindberga na engleski.
Oskar i neočekivani bes
Filmska industrija ga je ponovo nagradila 1939. godine, ovog puta Oskarom za najbolji scenario. Priznanje je dobio za adaptaciju sopstvene drame „Pigmalion“ u film, kasnije poznat i kao mjuzikl „My Fair Lady“, koji je Šoa uveo u pop-kulturu, ali mu je oduzeo deo subverzivnosti.
Iako je njegov stil pisanja bio poznat po ležernosti, na vest o Oskaru reagovao je iznenađujuće ljutito. U izjavi za The Week tada je poručio: „To je čista besmislica! Ponuditi mi ovakvu nagradu je uvreda, kao da nikada pre nisu čuli za mene, a vrlo verovatno ni nisu.“
Sukob ega i umetnosti
Njegova reakcija podseća na problem koji je opisao upravo u „Pigmalionu“. U toj drami profesor Henri Higins obučava cvećarku Elizu kako bi je pretvorio u damu iz visokog društva. Međutim, nakon što ona uspešno prođe transformaciju, Higins se prema njoj ne odnosi kao prema osobi, već je i dalje vidi isključivo kao svoju kreaciju.
Postavlja se pitanje da li je i Šo imao sličan problem nakon osvajanja Oskara i da li je dozvolio da njegov ego zaseni sopstveno delo.
"Ogledalo koristite da biste videli svoje lice, a umetnička dela da biste videli svoju dušu", zapisao je 1921. u delu „Povratak u Metuzalem“. Čini se da je upravo o tome bila reč.
(Index)