Američka administracija pod vođstvom Trampa predlaže drugačije načine korišćenja ruske imovine
Više država članica EU, uključujući Italiju, Bugarsku i Maltu, pozivaju na alternativne finansijske opcije
Nedelja odluke u Evropskoj uniji (EU) je počela. Ulog je veoma visok: šefica diplomatije Kaja Kalas poručila je da države članice moraju da pronađu rešenje za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava. Nedavno je doneta odluka da se ruska imovina u Evropi zamrzne na neodređeno vreme, što je EU dalo šansu da ubedi zemlje koje se tome protive, pre svega Belgiju, da pristanu na korišćenje ruske imovine za pomoć Ukrajini. Ovo, uz pritisak Donalda Trampa, dovelo je EU na prekretnicu koja može da odredi budućnost.
EU na prekretnici
Evropski samit održava se 18. i 19. decembra. Pregovori o opciji reparacionih kredita za Ukraijinu uz pomoć zamrznute ruske imovine, koju Brisel preferira, "sve su teži", priznala je Kaja Kalas.
Pored Belgije, sedišta kompanije Euroclear (Juroklir), koja drži većinu ruskih državnih obveznica na evropskom tlu, više zemalja se protivi ovoj odluci:
- Italija
- Bugarska
- Malta
- Češka
Belgija, Italija, Bugarska i Malta potpisale su deklaraciju kojom pozivaju na alternativna rešenja, kao što su zajednički instrument duga ili premošćavajuće finansiranje. Belgija se suočava sa ogromnim finansijskim rizikom: Rusija je nedavno tužila Euroclear, koji drži 185 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava. Ova suma ravna je skoro trećini BDP-a Belgije. Italija je, zajedno sa Bugarskom i Maltom, zabrinuta zbog tereta garancija za kredite na svoj ogromni dug.
Kriterijum kvalifikovane većine daje Evropskoj komisiji (EK) značajnu marginu da nametne svoju volju. Italija, Belgija, Bugarska, Malta, Češka, Mađarska i Slovačka nisu dovoljne da blokiraju kredit za reparaciju. Čak i sa Luksemburgom koji se pridružio kao još jedan skeptik, ishod glasanja bi ostao nepromenjen. Pa ipak, istakla je Kalas, bez Belgije u timu "bilo bi teže, jer oni drže većinu imovine".
Šta je zamrznuta ruska imovina
Zamrznuta sredstva su finansijska sredstva ili imovina kojoj vlasnik ne može pristupiti ili koristiti za bilo kakvu transakciju ili transfer, zbog ograničenja koje je nametnula vlada, ili blok poput EU, navodi DW.
U slučaju Rusije, zamrznuta je i njena suverena imovina - u obliku gotovine, obveznica i hartija od vrednosti koje se drže u inostranstvu, kao i privatna imovina poput jahti i nekretnina u vlasništvu sankcionisanih ruskih milijardera.
Ruska imovina je zamrznuta kao rezultat zapadnih sankcija nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine. Cilj ovog poteza bio je da se Rusija finansijski ograniči i osigura da ne može da koristi taj novac za finansiranje rata.
Gde su ruska sredstva
Od ukupno 300 milijardi evra zamrznute imovine, oko 210 milijardi nalazi se u jurisdikciji država članica EU.
Ostatak je u:
- Americi
- Velikoj Britaniji
- Švajcarskoj
- Kanadi
- Japanu
Najveći deo, oko 180 milijardi evra, nalazi se u instituciji pod nazivom Euroclear u Belgiji.
Šta je Euroclear i zašto je protiv toga da EU koristi rusku imovinu
Eurocelar je velika firma za infrastrukturu finansijskog tržišta, nazvana depozitar hartija od vrednosti.
Euroclear je zabrinut da će zaplena ruskog novca naštetiti njegovom ugledu među međunarodnim investitorima i pokrene sudski spor sa Moskvom. Ruska centralna banka je već odlučila da tuži Euroclear za skoro 200 milijardi evra.
Većina evropskih zemalja, uključujući Nemačku i Francusku, želi da Rusija plati štetu koju je prouzrokovala ratom u Ukrajini.
Zamrznuta imovina bi stoga mogla biti iskorišćena za jačanje ukrajinske odbrane i obnovu zemlje.
Koje zemlje ne žele da koriste rusku imovinu
Sa pravne tačke gledišta, korišćenje zamrznute ruske imovine je komplikovano područje i vodila se opsežna debata o tome da li se ova imovina, posebno glavnica, može legalno koristiti za pomoć Ukrajini.
Belgija je stavila veto na korišćenje zamrznute imovine zbog straha da bi mogla da se nađe u pravnim problemima sa Moskvom. Takođe je zabrinuta zbog toga što će biti obavezna da vrati iznos kasnije ako Moskva to zatraži.
Pored toga, Italija, Malta i Bugarska, zatražile su od EU da potraži alternativne načine za finansiranje potreba Ukrajine.
Šta želi Tramp
Američka administracija, predvođena Donaldom Trampom, navodno vrši pritisak na EU da ne iskoristi zamrznuta ruska sredstva za pomoć Ukrajini.
Prema verziji Trampovog mirovnog predloga, 86 milijardi evra zamrznute ruske imovine bilo bi uloženo u "napore koje predvode SAD za obnovu i ulaganje u Ukrajinu", a SAD bi dobile 50 odsto profita.
Preostali deo zamrznutih sredstava, i dalje više od 200 milijardi evra, bio bi uložen u zajednički američko-ruski investicioni fond, "kako bi se stvorio snažan podsticaj da se ne vraća sukobu", navodi se u predlogu.
