Belgija se protivi korišćenju ruske imovine zbog pravnih rizika i moguće odgovornosti poreznih obveznika
Ukrajina se suočava sa velikim budžetskim deficitom i potreba im je hitno finansiranje za očuvanje javne potrošnje
Zvaničnici administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa vrše pritisak na pojedine evropske vlade, koje smatraju najbližim saveznicima, da odustanu od plana da se oko 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine iskoristi za finansiranje Ukrajine, izjavila su za briselski "Politiko" četiri zvaničnika EU upoznata sa razgovorima.
Visoki zvaničnik Evropske unije (EU) rekao je da Evropski savet mora da obezbedi konkretne rezultate, posebno u vezi sa finansiranjem Ukrajine, ali i da se suprotstavi pokušajima Bele kuće da utiče na evropsku politiku.
Prema navodima evropskih zvaničnika, američka administracija je zaobilazila institucije EU i direktno kontaktirala nacionalne prestonice, što je dovelo do protivljenja u zemljama poput Italije, Bugarske, Malte i Češke. Prema navodima, alternativa je da pojedine zemlje obezbede ograničene bilateralne kredite Ukrajini.
Bela kuća je odbacila optužbe o mešanju. Zamenica portparola Bele kuće Ana Keli rekla je da su navodi iz anonimnih izvora "neutemeljeni" i da je cilj SAD isključivo postizanje mira, uz olakšavanje pregovora između Ukrajine i Rusije.
Sutrašnji samit lidera Evropske unije biće test za blok - ili će ostati jedinstven ili će Tramp uspeti da ga podeli.
- Žele da nas oslabe - rekao je visoki zvaničnik EU upoznat sa transatlantskim odnosima i pripremama za samit.
Evropski savet ove sedmice mora da uradi dve stvari. Liderima su potrebni opipljivi rezultati, naročito kada je reč o finansiranju Ukrajine. Ali istovremeno, vodeće vlade smatraju da moraju da brane EU u trenutku kada Bela kuća pokušava da utiče na politiku unije, dok sve veći broj evropskih lidera - od mađarskog premijera Viktora Orbana do češkog političara Andreja Babiša - odbacuje ustaljena gledišta Brisela.
De Vever - jedan od najozbiljnijih kočničara
Nemački kancelar Fridrih Merc upozorio je da bi EU bila "godinama ozbiljno oštećena" ukoliko ne postigne dogovor o finansiranju Ukrajine.
- I svetu ćemo pokazati da, u ovako ključnom trenutku naše istorije, nismo sposobni da stojimo zajedno i delujemo u odbrani sopstvenog političkog poretka na ovom evropskom kontinentu - dodao je Merc.
Lideri EU nisu postigli saglasnost o tom pitanju ni na sastanku u Briselu u oktobru, zbog protivljenja Belgije, gde se nalazi najveći deo zamrznute ruske imovine u Evropi. Belgija navodi da se protivi korišćenju ruske imovine zbog rizika da bi njeni poreski obveznici mogli da snose odgovornost ukoliko bi sredstva morala da budu vraćena.
Evropska komisija i najuticajnije prestonice u međuvremenu su vodile pregovore kako bi pridobile podršku belgijskog premijera Barta de Vebera. Razgovori su se intenzivirali tokom protekle nedelje, dok je EU pokušavala da Belgiji pruži određene garancije.
Međutim, šanse za postizanje dogovora su se čak i tokom utorka pogoršale, a ne poboljšale, rekao je visoki zvaničnik EU koji je govorio pod uslovom anonimnosti.
- Došlo mi je da zaplačem - rekao je, opisujući atmosferu na sastanku ministara za evropska pitanja u Briselu, koji su pripremali samit.
Prema navodima zvaničnika, u međuvremenu su razgovori dodatno otežani zbog pritiska Trampove administracije.
Ukrajina se suočava sa budžetskim deficitom od 71,7 milijardi evra naredne godine i, prema procenama, moraće da smanji javnu potrošnju ukoliko finansijska sredstva ne budu dostupna do aprila.
Predstavnici EU: Bez dogovora, Putin bi imao korist
Pojedine članice EU smatraju da se pitanje ne odnosi samo na finansije, već i na širu geopolitiku.
Predstavnici EU upozoravaju da bi neuspeh postizanja dogovora ozbiljno narušio ugled EU, dok bi, prema njihovim ocenama, korist od toga imao i ruski predsednik Vladimir Putin.
Lider Evropske narodne partije Manfred Veber rekao je da "SAD očigledno više nisu lider slobodnog sveta" i da se američka administracija udaljava od Evrope.
Evropski zvaničnici razmatraju i mogućnost donošenja odluke kvalifikovanom većinom, što bi značilo zaobilaženje protivljenja pojedinih država, ali upozoravaju da bi to moglo da produbi krizu unutar EU - dodatno bi rascepilo već podeljeni blok i gurnulo ga u ozbiljnu krizu.
Druga alternativa jeste da pojedine zemlje same ponude ograničene bilateralne zajmove.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je za Kijev najvažnije da dobije finansijska sredstva, bez obzira na format, dodajući da bi korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu zemlje bilo pravedno rešenje.
(Tanjug, Politico)
