Nemačka modernizuje svoju vojsku kako bi postala vodeća odbrambena sila u Evropi
Efektivna odbrana zahteva saradnju među zemljama članicama EU i NATO
"Ako Evropa želi rat, mi smo spremni", poručio je nedavno ruski predsednik Vladimir Putin, iako nijedan evropski lider nije pozivao na oružani sukob sa Rusijom. Ali seme sumnje je posejano: šta ako nakon rata u Ukrajini Moskva odluči da ode korak dalje? U tom slučaju, postoji nekoliko "crvenih tačaka" širom Evrope, koje bi mogle da posluže kao odskočna daska za početne udare. Kada je o vojnoj moći reč, Nemačka je zemlja EU sa najboljim naoružanjem.
- Rusija nema nameru da ratuje sa evropskim zemljama, ali ako Evropa počne rat, Rusija je spremna na to odmah - rekao je Putin pre nego što su održani pregovori sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, koji su bili fokusirani na mirovni sporazum Rusije i Ukrajine.
Pojedine evropske zemlje, naročito one koje se graniče sa Rusijom ili se nalaze u njenoj blizini, već su preduzele mere zaštite. A u slučaju potencijalnog sukoba, neke tačke su najizloženije.
Baltičke države (Estonija, Letonija, Litvanija)
Ovo je najčešće označavani "prvi front" zbog blizine Rusije i ruske enklave Kalinjingrad.
Najranjivije tačke su:
- Narva (Estonija): Odmah na granici sa Rusijom
- Letonsko-ruska granica
Suvalki koridor (Poljska-Litvanija)
U pitanju je uski kopneni pojas između Belorusije i ruske enklave Kalinjingrada.
U brojnim analizama Suvalki koridor proglašen je "najopasnijim mestom u Evropi".
Njegovo presecanje bi odvojilo Baltik od ostatka NATO saveza.
Istočna Poljska
Smatra se ugroženom tačkom zbog neposredne blizine beloruske granice i ogromnih logističkih pravaca NATO koji prolaze kroz Poljsku.
Posebno se ističu:
- Bjalistok-Lublin
- Podlasje
Južni pravac: Ukrajina-Moldavija-Rumunija
Rusija ima interes da projektuje moć preko Crnog mora, tako da su u tom regionu najosetljivije tačke:
- Odesa (Ukrajina)
- Pridnjestrovlje (Moldavija)
- Rumunska obala i NATO baza Mihail Kogalničanu
Finski zaliv i sever Evrope
Nakon ulaska Finske i Švedske u NATO, ceo region je strateški naglo promenjen.
Ugrožene zone:
- Finska granica (duga 1.300 km)
- Baltičko more kao celina
Crno more kao "kontakt zona"
Rusija već ima snažno prisustvo u regionu preko Krima, ukrajinskog poluostrva koje je ilegalno anektirano 2014. godine.
Najosetljiviji delovi:
- Bugarska i Rumunija, posebno vazdušnim i pomorskim pravcem
- Pomorski koridori za transport žitarica i energije
Kalinjingrad: Izvor potencijalne eskalacije
Kalinjingrad je ruska enklava na granici Poljske i Litvanije sa snažnim raketnim i protivvazdušnim sistemima.
Okružena je NATO državama, pa je jedna od "crvenih tačaka".
Prema većini zapadnih strateških analiza, prve zone rizika bi bile:
- Baltik/Suvalki koridor
- Istočna Poljska
- Pridnjestrovlje
- Finska granica
Da li evropske zemlje mogu da se brane
Sledeće logično pitanje je: ima li Evropa snage da se odbrani?
Nemačka je u poslednje vreme krenula sa značajnim jačanjem vojnog budžeta i modernizacijom odbrambenih kapaciteta. Kancelar Fridrih Merc više puta je isticao planove da Nemačka postane najjača konvencionalna vojska u Evropi.
Prema nedavnim izveštajima, program modernizacije predviđa i značajno povećanje broja tenkova, kao i poboljšanje vazdušne i protiv-raketne odbrane.
To Nemačkoj daje resurse da, naročito unutar saveza, bude ključni stub odbrane u centralnoj Evropi.
Francuska ima uravnoteženu i dobro opremljenu vojsku: kombinaciju kopnenih snaga, vazduhoplovstva, mornarice, ali i nuklearno oružje.
Poljska ima jednu od najvećih armija u EU (veliki broj aktivnih vojnika) i stratešku poziciju na istočnom krilu prema Rusiji/Belorusiji/Ukrajini.
U slučaju ofanzive, Poljska je često označavana kao prva linija, a njen otpor i spremnost su ključni za eventualno zaustavljanje ili usporavanje agresije.
Najizgledniji scenario uspešne odbrane jeste kolektivni, kroz saradnju više zemalja, kao što su Nemačka, Francuska, Poljska, i druge članice EU i NATO.
Nema savršenog štita
Ne postoji savršena “štit država”, čak i jake vojske imaju slabosti poput logistike, političke odluke, osetljivosti na hibridne pretnje, moral, mobilizaciju.
Rusija, sa druge strane, ima ogromnu sposobnost da nadoknadi gubitke u vidu ljudi, oružja i opreme.
U nekim oblastima (npr. istočna Evropa) logistika, geografija i neposredna blizina granica čine da države budu pod ogromnim pritiskom zbog potencijalne invazije.
