Ako se ISS povuče iz upotrebe, ostavljajući kineske “Tjangong” kao jedinu stanicu u niskoj orbiti, mnoge svetske svemirske tehnologije prilagodiće se njoj, kao u slučaju "Epla" i "androida"
Još jedan komplikovan faktor je Rusija - glavni američki partner na ISS
Dok Amerika postavlja za cilj uspostavljanje stalne baze na Mesecu, njihova pozicija u delu svemira mnogo bližem domu postaje sve nesigurnija.
Smeštena u niskoj orbiti oko Zemlje (LEO), region koji se proteže do 2.000 kilometara iznad površine - stara Međunarodna svemirska stanica (ISS) bila je dom za skoro 300 ljudi tokom više od 25 godina. Ali, sada se nazire njen kraj, a plan je da nove svemirske stanice, koje razvijaju privatne kompanije, popune prazninu i pruže bazu za astronaute američke agencije NASA i njenih međunarodnih partnera.
Očekivani završetak funkcionisanja ISS očekuje se već 2030. i NASA se takmiči s vremenom.
"Bezbednosni rizik"
Značaj stalnog prisustva u orbiti prevazilazi same naučne ciljeve, piše CNN. Stručnjaci upozoravaju da bi napuštanje niske orbite bez funkcionalne svemirske stanice na kojoj astronauti NASA mogu da obavljaju istraživanja neophodna za misije u dubokom svemiru stvorilo ozbiljan jaz u kapacitetima SAD u svemiru - pa čak i predstavljalo nacionalni bezbednosni rizik.
- Ja to nazivam “mekom moći”. Kina ima novu, naprednu svemirsku stanicu pa je zaista važno da imamo kontinuirano ljudsko prisustvo u orbiti – rekao je CNN-u Dilan Tejlor, izvršni direktor kompanije “Vojadžer tehnologije” koje je uključena u razvoj koncepta komercijalne svemirske stanice.
"Ovo se dogodilo i sa Eplom"
Kineska orbitalna baza “Tjangong” završena je 2022. i prima istovremeno do tri astronauta koji obavljaju napredne istraživačke projekte. Sa novom svemirskom stanicom pojavljuje se i mogućnost da se projektuju svemirski brodovi i tehnologija koji su kompatibilni sa njom. Ako se ISS povuče iz upotrebe, ostavljajući “Tjangong” kao jedinu stanicu u niskoj orbiti, mnoge svetske svemirske tehnologije prilagodiće se njoj.
Tejlor je rekao da je ovo slično situaciji u ranim danima razvoja pametnih telefona i pojave “Epla” i “androida” kao dominantnog dueta.
- Bez prisustva u LEO, SAD bi prokockale ogromnu priliku da budu lider u ovom području – rekao je on.
"Nema dovoljno vremena"
Iako Amerika planira da održava ISS bar do do 2030, zakonodavci sada signaliziraju da to neće biti dovoljno vremena da se razvije, proveri i lansira komercijalna svemirska stanica koja bi zamenila ISS.
Nedavni zakon u Senatu predviđa da SAD nastave finansiranje ISS čak do 2032. Zakon je prošao kroz odbor ali tek treba da dobije dobiti odobrenje čitavog Senata i Predstavničkog doma, što jasno pokazuje da je produženje neophodno jer zamena nije blizu, navodi CNN. Drugim rečima, privatne kompanije koje su još u fazi rane izrade i modeliranja ovih stanica još čekaju na agenciju NASA radi smernica, ali i novca. NASA nije komentarisala zakon u Senatu, ali je portparolka Betani Stivens rekla da je agencija posvećena “prelasku ISS na komercijalne operacije u niskoj orbiti”.
- NASA koristi potrebno vreme da osigura da odluke budu u skladu s politikom predsednika, dok napreduje što povoljnije i efikasnije. Dodatni detalji će biti podeljeni čim budu dostupni – rekla je ona, odnoseći se na nedavni izvršni ukaz Donalda Trampa o svemirskoj politici.
Šta je sa Rusijom
Još jedan komplikovan faktor je Rusija - glavni američki partner na ISS. Moskva se nije obavezala da će održavati svoj deo stanice posle 2028, a nije jasno kako bi rusko povlačenje moglo da utiče na operacije SAD ili resurse potrebne za održavanje stanice.
U međuvremenu, privatne kompanije koje predvode razvoj stanica nove generacije jačaju svoje resurse.
Igra na duge staze
Prema CNN-u, nekoliko komercijalnih firmi je nedavno najavilo velike prilive finansija usmerene na ubrzanje ubrzanja razvoja i lansiranje novih orbitnih stanica:
- “Aksiom Spejs” iz Hjustona objavio je u februaru rundu finansiranja od 350 miliona dolara. Kompanija planira lansiranje modula 2028, koji će se inicijalno priključiti ISS pre nego što se osamostali u orbiti
- Konkurent iz Kalifornije, “Vast”, je početkom marta prikupio 500 miliona dolara. Ova kompanija je, kako navodi, odlučna da što pre lansira osnovnu stanicu u orbitu - sa ili bez federalnog učešća
Ipak, postoji sumnja da li će bilo koja od kompanija koja razvija svemirske stanice moći da opstane bez osiguranog ugovora NASA-e ili barem značajnog posla od javnog sektora, piše CNN.
Dotad, NASA će se ponašati kao svojevrsni “bos” – agencija će procenjivati predloge “Vasta”, “Aksioma”, “Blu oridžina”, “Vojadžer tehnologija” i drugih, i odlučiti koja ima najbolje šanse za uspeh i dodelu ugovora – koji se očekuju između 2026-2031. i verovatno će ukupno iznositi do 1,5 milijardi dolara.
Šta ako Amerika ostane bez stanice
Decenijama je ISS bila jedina destinacija na koju su američki astronauti mogli da lete. Čak i sa programom “Artemis” koji obećava letove na Mesec, mogle bi da prođu godine ili decenije pre nego što takve misije postanu rutinske.
Ono što je jasno je da bi bez stanice u niskoj orbiti američki astronauti mogli da budu primorani da ostanu na Zemlji duže periode. A to nije dobar scenario, imajući u vidu da su SAD neprekidno imale bar jednog astronauta u svemiru u poslednjih 26 godina.
BONUS VIDEO
