Kineske vlasti objavile su samo šturo zvanično saopštenje i uklonile sve snimke i fotografije incidenta sa interneta.
Avio-kompanijama je naređeno da prizemlje lake avione i zabranjeno im je da javno komentarišu nesreću.
Prošla su četiri dana otkako se mali avion srušio na najviši neboder u Pekingu, ali kineske vlasti i dalje ćute o incidentu. U padu je poginuo pilot, koji je bio jedina osoba u avionu, a povređeno je 13 ljudi na zemlji.
Kineske vlasti su do sada objavile samo jedno zvanično saopštenje - izveštaj od 60 reči u državnom listu "Pekinški dejli"- koji pruža samo osnovne činjenice o nesreći, koja se dogodila samo nekoliko kilometara od Džongnanhaja, sedišta Komunističke partije Kine.
Rupe koje su ostale na bočnoj strani zgrade CITIC kule od 109 spratova su kasnije zalepljene daskama. Snimak pada je takođe uklonjen sa interneta. Najmanje tri avio-kompanije su rekle za BBC da im je naređeno da prizemlje lake avione, ali su odbile da kažu više, rekavši da im je naređeno da ne govore o tome.
U nedostatku zvaničnih informacija, počele su sve vrste spekulacija, a mnogi se pitaju kako je mali avion uopšte uspeo da uđe u vazdušni prostor jednog od najčuvanijih gradova na svetu.
Svi snimci, fotografije i memovi su nestali sa interneta (barem u Kini) – čak i oni koji samo prikazuju neboder, ali nemaju nikakve veze sa incidentom.
Inače, predmetna zgrada jedna je od najpoznatijih gradskih znamenitosti Pekinga. Napravljena je po uzoru na tradicionalni kineski sud za vino, a mnogi je smatraju simbolom sreće, pa oni koji žele uspeh na ispitu, zaposlenju ili u nekim drugim životnim situacijama, objavljuju fotografiju zgrade sa kratkom molitvom na društvenim mrežama.
Ali više nema takvih objava na mreži. To je možda zato što kinesko rukovodstvo "još uvek nije potpuno sigurno šta se zaista dogodilo", smatra Manja Koetse, autorka biltena "Eye on Digital China".
- Ovo je veoma neobičan incident - kaže Koetse, dodajući da takav incident ugrožava "važne narative Komunističke partije".
"Pitajte nekog drugog"
A avio-kompanije koje su prizemljile svoje avione nakon nesreće ne žele da govore o tome.
- Rečeno nam je da ne pričamo o tome. Molimo vas da pitate nekog drugog - rekao je zaposleni u centru za obuku pilota u Pekingu, dok je druga avio-kompanija odbila da otkrije odakle je došlo uputstvo i odmah je spustila slušalicu.
Iznad Pekinga je na snazi stalna zona zabrane leta, a najstroža kontrola je u oblasti najdubljeg centra (oko 100 kvadratnih kilometara), koji obuhvata Trg Tjenanmen i Džongnanhaj, strogo čuvani kompleks u kojem žive i rade najviši kineski zvaničnici.
Analitičar Bil Bišop je na društvenoj mreži X napisao da je u pitanju "ozbiljno kršenje bezbednosti" i dodao da je avion mogao da završi u Džongnanhaju da je leteo samo nekoliko sekundi više, što bi bio pravi "šok za bezbednosni sistem Pekinga".
Pored aviona, strogo su zabranjeni i letovi dronovima, tako da svi dronovi moraju biti registrovani pre nego što se unesu ili izlete iz prestonice.
- Činjenica da je mala letelica, mnogo veća od većine dronova, uspela da preleti veliki deo grada i približi se Džongnanhaju je politički veoma sramotna i predstavlja ozbiljno kršenje bezbednosti - kaže Rejmond Kuo, potpredsednik za istraživanje u Čikaškom savetu za globalna pitanja.
Prema njegovim rečima, uzrok nesreće mogla bi biti greška pilota ili tehnički kvar, ali ne isključuje mogućnost da je u pitanju bio namerni čin.
Mali avion - velika neprijatnost
Prema podacima Flightradar24, avion je dvosed, jednomotorni Aurora SA60L, koji proizvodi kineska kompanija Sunward Aircraft. Letelica je dugačka 6,9 metara i ima raspon krila od 8,6 metara. Namenjena je za turističke letove, aerofotografisanje i rekreativno letenje.
Van Kine, ova nesreća je vratila sećanja na neke od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, kada su oteti putnički avioni udarili u dva nebodera u Njujorku, usmrtivši hiljade ljudi.
- Ovakve informacije sam dobio kada je prvi avion udario u prvi toranj 11. septembra - napisao je jedan korisnik Redita.
Čong Dža Ijan, saradnik u Karnegi centru za Kinu, upoređuje ovo sa događajem iz maja 1987. godine, pred kraj Hladnog rata, kada je nemački amaterski pilot Matijas Rust sleteo malim avionom na Crveni trg u Moskvi.
- Njegov let i sletanje otkrili su ozbiljne slabosti u sovjetskom sistemu protivvazdušne odbrane. Kao rezultat toga, nekoliko viših oficira odgovornih za protivvazdušnu odbranu i bezbednost je otpušteno - kaže Čong.
Dodaje da bi čak i nakon nesreće u Pekingu, neki zvaničnici mogli da izgube svoje funkcije.
"Ako je mali avion mogao da udari u CITIC toranj, to znači da bi to mogli da urade i dron ili raketa. To je prilično neugodno za bezbednosne službe čiji je posao da obezbede Peking".
(Bi-Bi-Si)
