Dimničar Branko Stamenković iz Niša već 35 godina ruši i sanira dimnjake širom Srbije i regiona. Radi tri-četiri puta godišnje, po par meseci, ali dovoljno da zaradi za celu godinu.
Na velikoj visini i do 50 metara ponekad provede i po osam sati. U razgovoru za "Blic" Branko objašnjava da je posao naučio od svog oca sa kojim vodi privatnu firmu koja postoji već pola veka.
- Od ovog posla može da se živi, ali ja ne bih voleo da se i moj sin time bavi jer ipak je mnogo rizično. To je velika visina gde vi treba da ostanete i do osam sati sanirajući rupe i potrebno je mnogo koncentracije. Rođen sam u Crnoj Travi, a mi smo poznati po ovom zanatu - počinje priču Branko.
Po struci je građevinski inženjer, svoj posao obožava i radi ga punim srcem, ništa mu nije teško jer je to ljubav iz detinjstva.
- Prvi put sam se popeo na dimnjak kad sam imao 14 godina i posle toga više mi nije bio problem. Kad se popnete gore, nema nazad dok ne završite posao, imate hranu, alat, sve što vam treba a komunicira se preko toki-vokija. Za ovaj posao najvažnije je da budeš zdrav i pribran, da bi mogao bez problema da odradiš sanaciju. Iskreno, ja sam navikao ali nikome ne bi bilo prijatno tamo gore, sigurno. Ja čak stignem odozgo i radnike da nadgledam - priča Branko.
Pre tri godine, dok je radio na dimnjaku na velikoj visini uhvatio ga je čak i zemljotres, ali se nije uplašio, tvrdi on.
- To je bilo u Leskovcu, radio sam na sanaciji dimnjaka jedne fabrike i odjednom zemljotres! Šta sam drugo mogao nego da se držim čvrsto, ne mogu da stignem da se spustim dole. Ljuljalo je ali je i prošlo, sada prepričavamo kao anegdotu - priseća se Branko.
Ono na šta može da se požali su - ptice, uglavnom vrane koje mu smetaju kad lete iznad glave. Iako bi za većinu ljudi spuštanje u dimnjak bilo kao horor film, za Branka to je samo rutinski posao.
- Prvo, sve vreme moram da budem sto odsto koncentrisan, jer kad krenem da saniram dimnjak tu su cigle koje su u lošem stanju, mogu da otpadnu i jedan pogrešan korak može biti opasan. Mnogi se pitaju kako je to kada se spustiš 50 metara u dimnjak. Ja se nasmejem. Pa tamo nema ničeg osim možda neke uginule ptice. Nikad se za 35 godina rada nisam uplašio niti visine niti spuštanja u dimnjak - objašnjava ovaj Nišlija.
Prema Brankovim rečima, u Srbiji postoje svega tri ili četiri firme koji se bave ovim poslom. Dobija pozive i iz inostranstva i vrlo rado odlazi da obavi svoj zadatak. Ma koliko god posao bio isplativ, Branko dodaje da se njegov sin nakon što on ode u penziju, ovim sigurno neće baviti.
- Moj sin mi pomaže ali ne bih želeo da se bavi ovim. Moja supruga uopšte ne voli da priča o mom poslu, mislim da joj je tako lakše. A ja se radujem svakom novom zadatku i meni to ide kao od šale - zaključuje Branko.
Obožava da čita "Blic"
Branko voli da postavi kameru dok radi, pa često pravi kratke filmove o svom radu na velikoj visini. "Blicov" je verni čitalac, a obećao je da će nas i - reklamirati! Snimaće kako sedi na dimnjaku i čita "Blic".
- Čitam "Blic" redovno, jednom sam bio na terenu i mesec dana sam kupovao novine, ali od umora i posla nisam imao vremena da ih čitam, onda sam ih doneo u Niš i čitao danima dok ih nisam pročitao - prepričava Branko.
