U poplavi novih medija od kojih svaki želi da se što pre izbori za svoju publiku, da se po svaku cenu približi ciljnoj grupi i da se jezički identifikuju, masovni mediji postaju moćno sredstvo nakaženja i zloupotrebe srpskoga jezika, kaže za naš list profesorka stilistike na Filozofskom fakultetu u Banjaluci.
U poplavi novih medija od kojih svaki želi da se što pre izbori za svoju publiku, da se po svaku cenu približi ciljnoj grupi i da se jezički identifikuju, masovni mediji postaju moćno sredstvo nakaženja i zloupotrebe srpskoga jezika, kaže za naš list profesorka stilistike na Filozofskom fakultetu u Banjaluci.
Tako se desilo, objašnjava profesorka, da su, kao pečurke posle kiše, počeli nicati svakovrsni mediji, kako pisani, tako i elektronski, koji podilazeći najnižem jezičkom ukusu, ciljano, zlonamerno i u manipulativne svrhe „neguju“ žargonski izraz kao prepoznatljiv zaštitni znak.
– Treba upozoriti da preterana upotreba žargona ima svoje pogubne posledice po očuvanje naše jezičke kulture i kulture uopšte, jer je jezik semiološki izraz naroda. Ta zloupotreba ima i ideološku komponentu. Na primer, preskupa reklama kompanije „Koka-Kola“, ekskluzivno napravljena za prostor BiH, urađena je u tipičnom sarajevskom uličnom žargonu gde porodica uglas govori „jako dobra fora“, a pre toga se spominje „cener“, „dernek“... Tom reklamnom kampanjom ovaj planetarni brend nam indirektno, „ispod žita“ nameće sarajevski jezički substandard kao jezičku meru u projektovanom „bosančenju“ srpskog jezika. Nimalo naivno! – kaže profesorka.
Što se samih novinara tiče, profesorka misli da svaka kultura, pa i kultura izražavanja, ima svoje divljake, ali ima i svoje svetle primere. Manje televizijske kuće prosto vape za kvalitetnim novinarima i voditeljima. S druge strane, sveprisutni izrabljivački rad na koji su mladi novinari osuđeni, višegodišnji rad na crno, zahtev za kvantitetom a ne kvalitetom, potpuno destimuliše onaj manji broj novinara koji još drže do lepote jezičkog izraza. Kvalitetni novinari su postali roba, a njihovi transferi postaju stvar prestiža i pitanje novca.
Na naše pitanje koliko se kod nas koriste tuđice, Vlajisavljević kaže da srpska jezička politika i njena normativistika nikada nije zagovarala preteranu jezičku čistotu, za razliku od kroatistike, koja je za svaki strani izraz nastojala da skuje srodan hrvatski suplement.
