Što se tiče deklaracije, ja sam jedini koji nije stavio potpis na tu deklaraciju, poručio je Vučić
Analitičari nisu iznenađeni ovim potezom srpskog rukovodstva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Petom samitu "Jugoistočna Evropa - Ukrajina" u Kijevu. Srbija je jedina koja nije potpisala zajedničku Deklaraciju kojom se učesnice obavezuju da nastave političku, vojnu, finansijsku i bezbednosnu podršku Ukrajini, pojačaju pritisak na Rusiju i sarađuju u obnovi ratom pogođene zemlje.
Kijevska deklaracija obeležila je peti samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa. U njoj poruka da nema trajnog mira i stabilnosti u Evropi bez suverene i nezavisne Ukrajine i da je gađanje civila i kritične infrastrukture ratni zločin uz napomenu da je potpuno i bezuslovno povlačenje ruskih trupa nezaobilazan uslov za mir.
Deklaracija se sastoji od 21 tačke
- Poziva se na dalje jačanje sankcija protiv Ruske Federacije i njene ratne ekonomije, kao i na odlučnu borbu protiv ruske "flote u senci" i sprečavanje zaobilaženja sankcija.
- U deklaraciji se zemlje potpisnice obavezuju i na zajedničku borbu protiv ruskog hibridnog rata, sajber pretnji, manipulacije informacijama i kampanji dezinformisanja u Jugoistočnoj Evropi.
Vučić: Ja sam jedini koji nije stavio potpis na tu deklaraciju
Deklaraciju i odluku da je ne potpiše komentarisao je i sam predsednik:
- Što se tiče deklaracije, ja sam jedini koji nije stavio potpis na tu deklaraciju. Pogledajte tekst i biće vam jasno, ne moram više ništa da objašnjavam. Oni znaju za naš stav, ja znam za njihove. Ursula i Zelenski znaju šta je naša politika, ali ovi koji se jave i kažu "mi smo se 100% uskladili", neće baš da kažu protiv nas, ali zna se koji nisu - naveo je Vučić.
Analitičari nisu iznenađeni ovim potezom srpskog rukovodstva. Poručuju da je ovo nastavak poštovanja stava koji se ne menja od izbijanja sukoba.
Milivojević: Srbija je poslala tri poruke
Karijerni diplomata Zoran Milivojević je istakao da je "Srbija je poslala tri poruke, zašto je nije potpisala".
- Prvo, zato što je protiv sankcione politike generalno. Sve države koje su je potpisale slede sankcionu politiku i moram da podsetim, to je rezervisano za 1/3 čovečanstva. 2/3 čovečanstva ne podržava nikakve sankcije i drugačije gleda na tu priču. Srbija pripada tom krugu kada je reč o sankcijama. Drugi razlog je razlog je to što deklaracija odražava duh nastavak rata. Treća stvar je tačka 11 koja govori o formiranju nekakve institucije međunarodnog karaktera koja bi trebalo da sudi jednoj strani za ratne zločine. U ratu i jedna i druga strana čine ratne zločine, tu nema nevinih - naveo je on za Blic TV.
Marko Savković, iz Fonda ISAC, poručio da "nije iznenađenje što se Srbija nije usaglasila".
- Jer ne usaglašava se ni sa čim što je izrazito kritično prema Rusiji. Ova deklaracija kao i sve prethodne je izrazito kritična. Ako se pogleda celokupna spoljna politika koju Beograd vodi, zaista nije bilo ni za očekivati - poručio je on u razgovoru za Blic TV.
Merc: Ostajem pri predlogu o pridruženom EU članstvu
Baltičke zemlje pogotovo insistiraju na uvođenju sankcija Rusiji, jer se smatraju najugroženijim. Iako nezadovoljni zbog neusklađivanja spoljne politike sa politikom EU, čini se da članice nisu u potpunosti složne. Tako nemački kancelar Fridrih Merc poručuje da ostaje pri predlogu o pridruženom članstvu zemalja Zapadnog Balkana i da bi za Evropu bilo najgore da te zemlje izgubi.
Zoran Milivojević, karijerni diplomata, ističe da "to što predlaže Merc je racionalan pristup".
- I u suštini se poklapa sa onim što bi trebalo da bude geopolitički interes EU, dakle da obuhvati ovaj prostor. To je naročito važno sad, jer sledi neki rasplet rata u Ukrajini. Kakav god da bude, on će definisati novu geopolitičku situaciju u Evropi i u bezbednosnom i u geopolitičkom smislu - navodi Milivojević.
Predlog podrazumeva ubrzanu integraciju i uvođenje prelaznih statusa za kandidate pred punopravno članstvo. Za Zapadni Balkan i Moldaviju predlog predviđa status posmatrača u telima EU.
