Vučić naglašava da je tokom Trampove administracije Srbija naišla na više razumevanja i poštovanja nego što je dobijala od evropskih lidera
Srbi vide Trampa kao mirotvorca i lidera koji podržava nacionalni suverenitet i ekonomski realizam, zbog čega postoji snažna solidarnost sa njim, piše Vučić
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić napisao je autorski tekst za američki "Foks njuz".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u autorskom tekstu za Foks njuz piše o odnosu Srbije prema Trampovoj administraciji:
- Od Brisela do Berlina, zavladao je zabrinjavajući soj prezira. Veliki deo evropskog establišmenta posmatra filozofiju "Amerika na prvom mestu" sa mešavinom zbunjenosti i neprijateljstva. Sve prisutnija priča o "strateškoj autonomiji" na kontinentu je pristojan način da se Evropa distancira od Vašingtona koji zahteva rezultate umesto retorike.
Srbija, koja već dugo gaji duboko ukorenjene sumnje prema Sjedinjenim Državama, otišla je u suprotnom smeru. To je jedini kutak Evrope gde je naklonost prema Sjedinjenim Državama porasla poslednjih godina. Ovo je izvanredno jer Srbija po instinktu i istoriji nije bila proamerička zemlja. Zastrašujuće sećanje na NATO bombardovanje predvođeno SAD-om 1999. godine ostaje izvor patnje za milione Srba. Bilo je to vreme ogromne patnje, razaranja i nacionalne traume. S obzirom na ovu bolnu prošlost, ljudima nije lako da otvore svoja srca Sjedinjenim Državama ili njenim liderima.
Danas ćete, međutim, retko naći primere refleksnog antiamerikanizma koji sada inficira veći deo Evrope. Zapravo, na svojim čestim putovanjima širom zemlje, primetio sam nešto što je zanemarljivo retko širom našeg kontinenta: nepokolebljiv entuzijazam za liderstvo Donalda Trampa.
Moj sopstveni pogled na Trampa iskovan je tokom njegovog prvog mandata. Spremnost Trampa i njegovih najbližih saradnika da ozbiljno i bez predrasuda saslušaju poziciju Srbije bila je osvežavajuće odstupanje od mojih iskustava iz prošlosti. Sećam se sastanaka u Beloj kući sa njegovim užim krugom koji su trajali satima nakon teških pregovora, a ipak ni u jednom trenutku nisam osetio da su moje brige odbačene ili da se prema meni postupalo sa visine. Karikatura Trampa kao agresivnog nasilnika nikada nije odgovarala mom sopstvenom iskustvu. Bio je direktan, da, ali je pažljivo slušao, iskreno se angažovao i prema Srbiji se odnosio sa poštovanjem.
Za lidera male zemlje, to znači više nego što ljudi u velikim silama ponekad razumeju. Prečesto u Briselu, na primer, manje nacije osećaju da im drže pridike umesto da ih saslušaju. Bio sam toliko impresioniran Trampovim pristupom da sam na javnim skupovima govorio o svom poštovanju prema njemu i njegovom užem timu.
Sposobnost da pridobije ljude u zemlji kao što je Srbija je svedočanstvo same snage Trampove ličnosti. Uspeo je da otopi stare sumnje projektovanjem drugačije vrste američkog prisustva. U regionu gde su neke komšije odlučile da nazovu avenije po američkim predsednicima koji su doneli rat i haos na naš prag, Srbi u Trampu vide nešto nezapamćeno. Oni vide mirotvorca.
To je razlog zašto se nedavni, jezivi pokušaj atentata na predsednika Trampa na večeri dopisnika iz Bele kuće tako snažno osetio širom Srbije. Videti lidera koji je na meti zbog svojih uverenja je tragedija koju mi ovde i te kako dobro razumemo. Neki su izneli površne osude; srpski narod je isijavao iskrenu, instinktivnu solidarnost.
Iako Srbija ostaje posvećena obezbeđivanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji, mi to činimo u uverenju da je otpornija Evropa moguća samo uz odlučne, suverene partnere. Verujemo u Evropu koja crpi snagu iz svojih istorijskih saveza. Za nas put u Brisel ne zahteva zaobilaženje Vašingtona. Štaviše, verujemo da jedinstven odnos Srbije sa Sjedinjenim Državama može poslužiti kao ključni resurs za stabilnost i rast celog kontinenta.
Elite sa obe strane Atlantika godinama ocrnjuje Trampa, ali srpski narod je prepoznao srodnu dušu. Vidimo lidera koji ceni nacionalni suverenitet iznad bezlične birokratije, koji prioritet daje ekonomskoj realnosti nad ideološkom fantazijom, i koji razume da je nacija definisana svojom kulturom, verom, tradicijom i nasleđem.
Srbija je zemlja koja je kroz svoju istoriju morala više puta da se bori za pravo da sama sobom upravlja i sačuva svoju slobodu. Tokom Drugog svetskog rata, bili smo među retkim narodima u okupiranoj Evropi koji su pokrenuli veliki narodni ustanak protiv nacističke okupacije. Zbog te istorije, Srbi duboko razumeju ljudsku cenu kada se prekrši nepovredivost granica.
Rastuće poštovanje Srba prema predsedniku Trampu, koje pomaže da se ponište decenije nepoverenja u američko liderstvo u ovom regionu, vezano je vrednostima. Mi smo mala, ali ponosna nacija koja je preživela vekove stegnuta između imperija. Razumemo šta znači boriti se za sopstvene interese kada vam ostatak sveta govori da ćutite. Kada Donald Tramp govori o zaštiti radnika, odbrani kulturnog nasleđa i zahtevanju poštovanja na globalnoj sceni, on govori jezikom srpskog naroda.
Prošlo je više od pola veka otkako je aktuelni američki predsednik bio u državnoj poseti Beogradu. Bila je to 1970. godina, a Ričard Nikson je dočekan sa masama koje su se protezale dokle vam pogled seže. Od tada se mapa Evrope duboko promenila, ali je potencijal za istorijsko partnerstvo samo rastao.
Mogu da kažem sa apsolutnom sigurnošću: ukoliko bi Donald Tramp posetio Beograd, dobio bi doček kakav nije viđen u Evropi još od Niksonovog vremena. Video bi more američkih i srpskih zastava u rukama običnih ljudi koji iskreno žele da Amerika bude velika jer, za razliku od elita u starim evropskim centrima moći, oni znaju da je jaka Amerika neophodna za stabilan svet.
Predsednik Tramp - i američki narod - brzo bi prepoznali da je današnja Srbija znatno drugačije mesto. To je jedna od najdinamičnijih evropskih ekonomija i među njenim najatraktivnijim destinacijama za ozbiljne dugoročne investicije. Mi više nismo samo raskrsnica između Istoka i Zapada, već sve više centar industrijskog rasta, energetskog razvoja i tehnoloških inovacija u ovom delu Evrope.
Razmotrite činjenice. Srbija se trenutno može pohvaliti jednom od najviših stopa rasta BDP-a u Evropi, dosledno nadmašujući evrozonu. Od masivnih data centara do naše ključne uloge u evropskom lancu snabdevanja električnim vozilima, Srbija je sada čvorište za tehnologiju sutrašnjice. Ležimo na drugim po veličini rudarskim nalazištima litijuma na kontinentu - resursu od vitalnog značaja za zapadnu industrijsku nezavisnost i tražimo partnere koji cene efikasnost i rezultate.
Za Sjedinjene Države, strateška logika je jednostavna. Srbija se nalazi na preseku kritičnih energetskih, transportnih i digitalnih koridora koji povezuju jugoistočnu Evropu sa širim kontinentom. Brzo se širimo u naprednoj proizvodnji i infrastrukturi podataka, i snažno investiramo u veštačku inteligenciju, biotehnologiju i energetsku diversifikaciju uoči EXPO 2027 u Beogradu. U vreme kada Vašington traži pouzdane lance snabdevanja i pouzdane regionalne partnere, Srbija nudi stratešku dubinu, političku stabilnost i vladu fokusiranu na izvršenje umesto na ideologiju.
Drugi mogu tražiti milostinju. Mi želimo dogovore. Želimo onaj duh "Umetnosti dogovora" koji osigurava lance snabdevanja, ubrzava energetsku nezavisnost, gradi panorame gradova i stvara hiljade radnih mesta. Predugo je Vašington gledao na naš region kroz prizmu 1990-ih. Vreme je da se okrenemo 2020-im. Srbija je najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu, sidro stabilnosti i nacija koja pamti svoje prijatelje.
Američkom narodu i Donaldu Trampu, moja poruka je jednostavna: Dok se drugi možda podsmevaju vašoj viziji, Srbija je razume. Dok se drugi možda plaše vaše snage, Srbija je poštuje. Naša vrata su otvorena, naša ekonomija je spremna, a temelji za istinsko partnerstvo su već postavljeni. Budućnost američko-evropske saradnje ne mora da iznikne iz ustajalih hodnika prošlosti - ona čeka da bude oblikovana u srcu Balkana.
