Bilo je, pored njih petorice, još predsednika i premijera, ali su Milošević, Đinđić, Koštunica, Tadić i Vučić obeležili proteklu 21 godinu kao najvažnije političke ličnosti u Srbiji.
A Srbija je za to vreme doživela da je hvale kao „faktor mira i stabilnosti na Balkanu“, da je samo dve-tri godine kasnije bombarduje najjača vojna sila u istoriji čovečanstva, prošla je obaranje režima koji nije priznao izborni poraz, izručenje Hagu neprikosnovenog gazde života i smrti devedesetih, porađanje i prohodavanje demokratije početkom dve hiljaditih, ubistvo premijera, odvajanje od Crne Gore, proglašenje nezavisnosti Kosova, svetsku ekonomsku krizu, koja je rezultirala padom zaposlenosti, bruto proizvoda i plata, vlade socijalista, DOS-a, DSS, demokrata i naprednjaka, pa fiskalnu konsolidaciju i naznake početka oporavka... Petooktobarskim promenama Srbija je zacrtala svoj put ka Evropskoj uniji, na kom se i dalje nalazi.
Na kraju čoveku ostane samo da se nada da naredna 21 godina neće biti ni izbliza burna kao protekla 21 godina.
Slobodan Milošević
Prvi šef SPS-a, izabran je 1990. za prvog predsednika Srbije, a sa vlasti je svrgnut 5. oktobra 2000. Bio je neprikosnoveni vladar Srbije devedesetih, koje su upamćene po ratovima, sankcijama, ekonomskoj propasti i kriminalu. Na Vidovdan 2001. izručen je Haškom tribunalu zbog optužbi za udruženi zločinački poduhvat. Tamo je umro 11. marta 2006.
Vojislav Koštunica
Za predsednika SRJ izabran 2000. godine kao kandidat DOS-a, pobedivši Miloševića na izborima. Za premijera je izabran u martu 2004. i na toj poziciji ostao do maja 2008. Nakon neuspeha na parlamentarnim izborima, 2014. podneo je neopozivu ostavku na funkciju lidera DSS (na kojoj je bio od osnivanja stranke 1992) i povukao se iz javnog života.
Zoran Đinđić
Bio je predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda i šef DOS-a za izbore 2000. Za prvog demokratskog premijera Srbije izabran je 25. januara 2001, a američki nedeljnik „Tajm” ga je 1999. uvrstio među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Ubijen je 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade. Simbol je demokratskih promena u Srbiji i otpora režimu Slobodana Miloševića.
Boris Tadić
Za predsednika Srbije izabran je prvi put u julu 2004, a zatim i u februaru 2008. godine. U martu 2012. godine raspisao je vanredne predsedničke izbore i izgubio od Tomislava Nikolića (SNS). Vodio je DS od 2004. do 2012, a otišao iz stranke u januaru 2014. U njegovo vreme DS je postigao najbolje izborne rezultate u istoriji. Osnovao je Socijaldemokratsku stranku Srbije, čiji je predsednik.
Aleksandar Vučić
Osnovao je SNS zajedno sa Tomislavom Nikolićem, a njen predsednik postao 2012. Bio je ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade, a posle vanrednih izbora, u martu 2014, postaje premijer. Na predsedničkim izborima u aprilu 2017. pobedio je u prvom krugu, i tu funkciju preuzeo u maju. Dobitnik je nagrade „Čovek godine 2013” u izboru magazina „Men”.
