Za aktuelni projekat u Beogradu izdvojeno je 672 investiciona kvadrata po ceni od 2350 evra, a očekivana prodajna cena iznosi oko 3.400 evra po kvadratu
Povraćaj ulaganja može iznositi oko 20% za dve godine, što je konkurentno tradicionalnoj štednji
Kako prosečan čovek može da uđe u biznis sa nekretninama bez desetina ili stotina hiljada evra, pitanje je na koje se poslednjih godina traži novi odgovor. Tradicionalni model u kome se kupuje ceo stan i čeka rast vrednosti polako ustupa mesto fleksibilnijim oblicima ulaganja, a jedan od njih sve više privlači pažnju investitora.
Reč je o modelu „Investiram na kvadrat“, koji omogućava da se u nekretnine uđe sa znatno manjim iznosima, kroz kupovinu dela projekta, odnosno jednog ili više investicionih kvadrata. Ideja je da investitor ne kupuje ceo stan, već učestvuje u finansiranju izgradnje i deli rezultat projekta.
– Zgrada ne zna da li je zida jedan investitor sa tri miliona evra ili 1.500 ljudi sa po 2.000 evra. Suština je da ne kupujete zidove, već deo zarade – ističe Dušan Uzelac, autor modela direktne zajedničke stanogradnje.
U praksi, više investitora zajedno finansira izgradnju objekta, a po završetku i prodaji stanova ili kvadrata, ostvareni profit se deli između investitora i projekta.
Prema ovom modelu, povrat ulaganja može da iznosi i oko 20 odsto u periodu od dve godine, što ga pozicionira kao alternativu klasičnoj štednji i konzervativnim oblicima ulaganja.
Nakon prvog talasa investitora koji su ušli u projekte poput „Zvezda Bulevara“, prema saznanjima "Blic Biznisa", na tržište je plasirana nova, ograničena količina investicionih kvadrata u okviru stambeno-poslovnog kondominijuma čija izgradnja uskoro počinje na jednoj od atraktivnih lokacija u Beogradu.
– Investicioni kvadrati su se pokazali kao najtraženija opcija za ulaganje. Zbog toga je za ovaj projekat izdvojeno 672 kvadrata za investitore koji žele da učestvuju u stanogradnji bez kupovine cele nekretnine.
Cena investicionog kvadrata iznosi 2.350 evra, a očekivana prodajna cena po završetku projekta je oko 3400 evra. Profit se deli 50:50 – navodi Uzelac.
Pored stanova, sve veću pažnju investitora privlače i garaže i parking mesta, koji se u urbanim sredinama sve češće nazivaju „novom zlatnom kokom“ nekretninskog tržišta.
Razlog je jednostavan – mala početna ulaganja, stabilna potražnja i jednostavno izdavanje čine ih atraktivnim oblikom pasivnog prihoda.
Ovakvi modeli ulaganja menjaju pristup tržištu nekretnina. Umesto da budu privilegija onih sa velikim kapitalom, investicije postaju dostupne širem krugu ljudi, uz mogućnost ulaska sa nekoliko hiljada evra i postepenog građenja portfolija.
Ključna poruka ostaje ista – u nekretninama više nije presudno samo vlasništvo, već i način učešća.
Kako se tržište razvija, sve više dominira ideja da kvadrati ne moraju samo da se poseduju, već i da donose prihod.
