Više od 60% Bečlija živi u gradskim ili subvencionisanim stanovima, što gradu omogućava da utiče na tržište stanova
Beč svesno ne prepušta stanovanje slobodnom tržištu jer smatra da je stanovanje osnovna potreba koju treba štititi, čime sprečava preteran rast kirija kao u drugim velikim gradovima
Reč je o novoizgrađenoj zgradi u blizini centra grada, gde ova porodica živi od maja ove godine. Na mestu nekadašnje bolnice izgrađena su 202 stana, a interesovanje građana za ove stanove bilo je veliko - stotine su se prijavile za subvencionisani stan.
Porodica Bošković, koja ima dvoje dece, ima mesečni neto prihod od 5.500 evra, što ih čini srednjom klasom.
Socijalno stanovanje Beča nije namenjeno samo onima sa niskim prihodima. Stambena politika ovog grada je model u Evropi.
Za razliku od mnogih drugih velikih gradova, nije privatizovao veliki deo svog stambenog fonda. Više od 60 odsto stanovništva Beča živi u gradskim ili subvencionisanim stanovima. Zbog toga sam grad ima uticaj na tržište nekretnina.
Kako to izgleda, možete videti u Zeštatu, koji je udaljen 15 kilometara od Beča. Tamo, na mestu nekadašnjeg aerodroma, poslednjih 10 godina niče novi deo grada za 24.000 ljudi. Tu je i bazen.
Urbanista Kurt Hofšteter je od početka uključen u projekat Zeštat. On ističe da Zeštat karakteriše činjenica da stanovnici imaju sve što im je potrebno svakog dana u neposrednoj blizini svojih domova.
„Mogli smo ljudima reći: 'Preselite se u Zeštat i donesite sve što vam je potrebno, osim automobila. Dobro razmislite o tome, jer metro (podzemna železnica) već postoji'“, rekao je Hofšteter.
Neprofitni investitori su izgradili dve trećine stanova u Zeštatu, dok je jedna trećina finansirana privatnim sredstvima. Ljudi sa različitim prihodima trebalo bi da ovde žive zajedno. Zemljište uglavnom ostaje u vlasništvu grada.
„U poređenju sa gradovima poput Njujorka ili Londona, razlika je ogromna jer se oni koji tamo žive u socijalnim stanovima smatraju potpunim gubitnicima, onima koji su propali. U Beču je to potpuno drugačije. Kvalitet socijalnih stanova je često još veći zbog arhitektonskih konkursa koje imamo, iako je život u tim stanovima jeftiniji. Jednostavno zato što od njih nema profita“, smatra Hofšteter.
Beč namerno ne prepušta stanovanje slobodnom tržištu. Zašto je to tako?
„Stanovanje je osnovna potreba, a upravo osnovne potrebe, po našem mišljenju, ne bi trebalo prepustiti tržišnoj logici. Na kraju krajeva, možete videti šta se dešava u drugim gradovima kada nema intervencije. Kirije su tamo postale nepodnošljivo visoke“, naglasila je bečka stambena savetnica Elke Hanel-Torš.
Pritisak na tržište stanova raste i u Beču, ali grad pokazuje da politička akcija može napraviti razliku, objavio je Dojče vele.
(Izvor: Dojče vele)
