Spoljašnje senčenje prozora sprečava ulazak sunčevih zraka u prostoriju, čime se efikasno snižava temperatura
Stručnjaci danas potvrđuju efikasnost ovih metoda i preporučuju ih kao dopunu ili zamenu za klima-uređaje radi uštede energije
Dok je danas gotovo nemoguće zamisliti letnje mesece bez klima-uređaja, nekada su se domaćinstva uglavnom oslanjala na iskustvene i prirodne metode kako bi održala prijatnu temperaturu u kući. Sve veće letnje vrućine ponovo usmeravaju pažnju na tradicionalne i zaboravljene trikove koji i danas efikasno snižavaju temperaturu u prostorijama.
Jedna od najefikasnijih metoda bila je postavljanje paravana, trščanih zavesa ili platnenih zavesa sa spoljne strane prozora. Ova jednostavna tehnika sprečavala je direktno udaranje sunčevih zraka u staklo i zidove, čime se znatno usporavalo zagrevanje unutrašnjosti objekta.
Za razliku od današnje prakse spuštanja unutrašnjih roletni ili navlačenja zavesa, gde je toplota već prošla kroz staklo, spoljašnje senčenje zaustavlja sunčeve zrake pre nego što stignu do prozora. Paravani od trske, bambusa ili gustog platna stvaraju prirodnu hladovinu, dok sloj vazduha između paravana i prozora deluje kao dodatna izolacija, pa je temperatura u prostoriji mogla biti primetno niža nego napolju, piše Stil Kurir.
Fizički principi
U mnogim krajevima paravani su se tokom najtoplijeg dela dana povremeno kvasili vodom. Stručnjaci objašnjavaju taj proces sledećim rečima: „Kako je voda isparavala, vazduh koji je prolazio kroz vlažnu trsku ili platno postajao je nešto svežiji.” Ovaj postupak zasniva se na principu isparavajućeg hlađenja koji se i danas koristi u nekim modernim rashladnim sistemima.
Uz upotrebu paravana, ključno je bilo i pravilno provetravanje prostora. Objekti su se temeljno provetravali u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima kada je spoljašnji vazduh najhladniji, dok su tokom dnevnog maksimuma prozori okrenuti ka suncu ostajali zatvoreni sa spuštenim zavesama kako bi se što duže zadržao svež jutarnji vazduh u unutrašnjosti.
Dodatni prirodni saveznici bile su stare građevinske strukture od cigle, kamena ili nabijene zemlje sa izuzetno debelim zidovima, kao i strehe i vinova loza koja je pravila prirodnu hladovinu.
Druga praktična rešenja za hlađenje
U domaćinstvima su se redovno primenjivala i druga praktična rešenja poput postavljanja mokrih čaršava na prozore, zalivanja dvorišta i terasa u predvečerje, otvaranja podruma radi cirkulacije hladnijeg vazduha, pripreme hrane isključivo u ranim jutarnjim satima i boravka u prostorijama severne orijentacije.
Građevinski i energetski stručnjaci potvrđuju da je spoljašnje senčenje prozora, bilo putem roletni, tendi ili platnenih zavesa, i danas jedan od najefikasnijih načina za sprečavanje pregrevanja objekata. Ono što su naše bake znale iz iskustva, danas potvrđuju i stručnjaci poručujući: „Najbolje je sprečiti da toplota uđe u kuću, umesto da je kasnije pokušavamo rashladiti.” Pravilnom upotrebom spoljašnjih prepreka značajno se smanjuje potreba za stalnim radom klima-uređaja i potrošnja električne energije.
(Izvor: Stil Kurir)
