EU pokazuje volju za proširenje otvaranjem pregovora za Ukrajinu i Moldaviju, što je potvrđeno i porukama sa Samita u Tivtu
Francusko-nemački plan i 'non pejper' od pet država EU predlažu postepeno proširenje i ograničenja za nove članice
Za desetak dana stigla su dva neformalna predloga iz vrha EU, vezana za buduće članice. Predstavljen je francusko-nemački plan o postepenom proširenju, a objavljen je i drugi "non pejper" u kojem pet vodećih zemalja Unije predlaže ograničenja za buduće članice.
Saradnik Centra za evropske politike Marko Todorović izjavio je za RTS da momentum proširenja postoji, kao i da su ograničenja posledica iskustva EU sa Mađarskom.
Prvi pokazatelj da EU ima volje za proširenjem jeste otvaranje pregovaračkog klastera za Ukrajinu i Moldaviju, pa se postavlja i pitanje kako će se nove inicijative iz Evrope odraziti na Srbiju, ali i na druge kandidate iz regiona.
Marko Todorović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da se prvi konkretan potez EU, koji pokazuje da je politika proširenja i dalje živa, dogodio 2022. godine, kada su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata. Dodao je da se to videlo i u porukama sa Samita u Tivtu upućenim zemljama kandidatima, što je znak da momentum proširenja postoji.
Iskustvo sa Mađarskom
Todorović, takođe, kaže da predloženi postepeni proces integracije zemalja kandidata predstavlja signal da EU ima interes da se proširi, ali i da očuva funkcionalnost Unije, jer te zemlje u ograničenom vremenskom roku ne bi imale pravo veta.
"Ovo je logičan odgovor na iskustvo sa Mađarskom, koja je demokratski nazadovala i blokirala donošenje odluka važnih za EU, pa Unija sada želi to da predupredi. EU razmatra kako da različitim mehanizmima omogući proširenje, a da to ni na koga ne utiče negativno", smatra Todorović.
Todorović navodi i da, prema istraživanju Centra za evropske politike, 40 odsto građana Srbije podržava članstvo u EU, dok se 33 odsto protivi, a ostatak je neutralan.
To, kako kaže, govori o padu evrooptimizma zbog predugog trajanja procesa. Istraživanje pokazuje i da 22 odsto građana veruje da Srbija nikada neće postati članica EU, dok još 22 odsto ne može da proceni.
"Još jedan razlog za evroskepticizam jesu kontradiktorne poruke zvaničnika i medija, a često se preuveličava i uloga Kine kao partnera Srbije. Treba istaći da 60 odsto izvoza Srbije ide ka EU, koja više od dve decenije Srbiji šalje bespovratna sredstva“, ističe Todorović.
Zamah o razmatranju proširenja
Istraživač nemačke Fondacije "Bertelsman" Florijan Komer kaže da činjenica da se pojavljuju različiti dokumenti država članica pokazuje da postoji snažan zamah u debati o proširenju EU, ali i da su građani skeptični kada je reč o tome da li je Unija sposobna da funkcioniše sa više od 30 članica.
"Sada vidimo napetost između zemalja koje smatraju da je proširenje u njihovom interesu i geopolitički neophodno, ali istovremeno strahuju da bi EU mogla da bude usporena. Dokumenti su samo predlozi država upućeni Evropskoj komisiji na razmatranje. Nisu još stav EU, već pojedinih članica“, navodi Komer.
Prema njegovim rečima, jasno je da se Nemačka, uz Francusku, zalaže za brži proces proširenja, kao i da pristup postepene integracije ima smisla, jer su ličnosti poput predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Edija Rame signalizirale da su otvorene za takav pristup.
S druge strane, kaže, postoji strah kod zemalja kandidata da je postepeni pristup EU pokušaj da im se ne odobri punopravno članstvo.
"Smatram da EU i nemačka Vlada treba jasno da stave do znanja da je punopravno članstvo cilj za sve zemlje kandidate", navodi Komer, dodajući da istraživanja pokazuju pad interesovanja građana zemalja EU za proširenje, koje sada podržava svega 50 odsto ispitanika.
(RTS)
