SRBIJA IZMEĐU TRI VATRE Sad hodamo po žici između Amerike, Brisela i Moskve, a treba dodati i JOŠ JEDAN CENTAR MOĆI: "Ucena će biti, pritisaka će biti"

Dok Brisel insistira na uvođenju sankcija Rusiji, a Vašington kaznenim merama traži odlazak Moskve iz NIS-a koja nastoji da zadrži uticaj, Beograd pokušava da sačuva manevarski prostor na sve užem diplomatskom terenu. Otud pitanje kako će ove godine izgledati hod po spoljnopolitičkoj žici i hoće li Srbija uspeti da zadrži poziciju neutralnog igrača. Analitičari su podeljeni: jedni kažu da je važno da sačuva dok drugi ocenjuju da je prostor za takvu politiku sve uži, kao i da sve zavisi od toga kako se razvija rat u Ukrajini.

Mijat Kostić, iz Novog trećeg puta, ocenjuje za "Blic" da dosadašnji signali, od sankcija NIS-u, preko trgovinskih mera, do hladnog odnosa prema politički osetljivim investicijama, ukazuju da Vašington i EU više ne vide Srbiju kao izuzetak, već kao zemlju koja mora da pokaže strukturno opredeljenje, a ne samo taktičko balansiranje.

- O tome govori poseban odeljak posvećen Zapadnom Balkanu i Srbiji u okviru Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA). U praksi to znači da će SAD tolerisati balansiranje samo u sekundarnim pitanjima, dok će u ključnim sektorima očekivati postepeno, ali jasno usklađivanje. Ovo se najviše odnosi na energetiku, kritičnu infrastrukturu, digitalne tehnologije i bezbednosnu saradnju. Manevarski prostor će zavisiti i od ishoda budućih pregovora Trampa i Putina, kao i odnosa SAD prema EU i Rusiji - ocenio je Kostić.

On smatra i da će, ukoliko do dogovora SAD i Rusije ne dođe, a evropsko-ruski odnosi postanu još više antagonistički, EU sve više tražiti usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom kako bi čitav prostor Zapadnog Balkana bio vrednosno i geopolitički zaokružen.

- U slučaju nastavka rata u Ukrajini ili pripreme evropskih zemalja za potencijalnu konfrontaciju sa Rusijom, od svih zemalja Zapadnog Balkana će se tražiti da se potpuno svrstaju uz evropski blok u okviru procesa evrointegracija. U tom slučaju bi nedvosmisleno svrstavanje uz Zapad i udaljavanje od Rusije bilo u ekonomskom i bezbednosnom interesu Srbije - napominje on.

"Ucene ni do sada nisu davale rezultate"

Zoran Milivojević, bivši diplomata, kaže za "Blic" da trouglu Vašington - Brisel - Moskva treba dodati i Peking.

- Za Srbiju je od sudbinske važnosti da sačuva sadašnji položaj, u aktuelnom momentu kada se pravi novi poredak i velike sile rešavaju svoje odnose i zaokružuju interesne sfere. Održavanje strateškog partnerstva sa svima koje poštuju teritorijalni integritet (Rusija, Kina..) nije alternativa. Srbija treba da se drži principijelne politike i da ne dovodi u pitanje odnos sa sa silama koje joj garantuju taj položaj. I da ostane na evropskom putu, ali ne po cenu nacionalnog interesa - kaže Milivojević.

Ucena će biti, pritisaka će biti, dodaje on, ali Srbija ne može da pravi ustupke, “inače nas nema”.

- Ako se reši pitanje NIS-a, ostaju nam otvoreni kanali sa SAD i Rusijom, a sa Briselom će odnosi biti na probi. Ako se nastave ucene, Bože moj, pokazalo se da ucene ni do sada nisu davale rezultate - napominje Milivojević.

Pozicija Beograda zakomplikovala se kada je rat u Ukrajini ušao u novu fazu: našao se pod dvostrukim pritiskom - iz Brisela koji traži jasniji stav pa zato nije došlo do otvaranja klastera 3, i iz Vašingtona koji je uveo sankcije NIS-u zbog ruskog udela. Sa druge strane, ruska podrška je Srbiji važna zbog ekonomije, ali i situacije oko Kosova.

Napad Amerike na Venecuelu dodatno komplikuje situaciju

Situaciju je dodatno zakomplikovao napad Amerike na Venecuelu, a povodom kojeg je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "smo svesni složenosti pozicije koju naša zemlja ima u ovom regionu, jugoistočne Evrope", kao i da će ta "kompleksnost naše pozicije biti sve izraženija imajući u vidu činjenicu da se ruši stari poredak u svetu, i više nikakva pravila ne važe".

U takvom trouglu interesa, Srbija pokušava da sačuva ono što diplomate nazivaju "manevarski prostor“, sposobnost da balansira između tri ključna centra moći, bez otvorenih konflikata ni sa jednim.

"Šta ako se uspostavi primirje u Ukrajini"

Kostić kaže da će Srbija, ukoliko se uspostavi primirje u Ukrajini, a SAD i Rusija redefinišu odnos na partnerskim osnovama i zajedničkim ekonomskim interesima, imati manji pritisak da se udalji od Moskve osim u ključnim strateškim sektorima.

- U takvoj raspodeli postoji mogućnost da će Srbija morati da balansira između suverenističkog bloka koji bi činile SAD i Rusija uz nekoliko evropskih zemalja kao što su Slovačka i Mađarska s jedne strane i progresivnog bloka ostalih EU zemalja okupljenih oko Evropske komisije uz podršku Velike Britanije. To bi značajno unelo konfuziju u proces evrointegracija i dugoročno strateško planiranje - ističe Kostić.

Kako ističe, od ishoda pregovora oko Ukrajine zavisi da li će se odnosi Evrope i Rusije redefinisati u skladu sa Trampovom vizijom ili će kontinuitet transatlantske saradnje kakvu predviđaju američki Kongres i EU raditi na dubljem suzbijanju ruskog interesa. Od toga zavise i "strane" između kojih će Srbija morati da bira.