Nacrt zakona predviđa upućivanje tužilaca u tužilaštva različitih stepena na određeni period uz saglasnost tužioca
Uvođenje specijalizovanih odeljenja predviđa da rukovodioca imenovanja vrši Viši javni tužilac Beograda
Izmene tužilačkih zakona koje je juče predsedniku Narodne skupštine, pored ostalih, podneo predsednik Odbora za pravosuđe, državnu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić praktično oduzimaju deo ovlašćenja Vrhovnog javnog tužioca za donošenje nekoliko važnih odluka koje se odnose na organizaciju rada u tužilaštvu.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno je vraćanje instituta upućivanja javnih tužilaca iz nižih u viša javna tužilaštva, a revidirane su i odredbe u vezi sa izjavljivanjem prigovora, kao i nekoliko drugih odredbi važećeg zakona.
Predviđenim izmenama Vrhovnom javnom tužiocu se oduzima diskreciono pravo odlučivanja o upućivanju, tako što će odluku o tome ubuduće donositi Visoki savet tužilaštva.
Odredbe o upućivanju javnih tužilaca iz osnovnih u viša javna tužilaštva na period od tri godine ukinute su zakonskim izmenama iz 2023. godine, što je izazvalo dosta problema u radu i funkcionisanju javnotužilačke organizacije, usled nekontinuiranog izbora javnih tužilaca od strane Visokog saveta tužilaštva u protekle dve godine.
Za sve potrebna pismena saglasnost javnog tužioca
U tom smislu Nacrt propisuje da javni tužilac može iz opravdanih razloga i uz svoju pisanu saglasnost biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog, neposredno višeg ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine, kao i da može biti ponovo upućen u isto javno tužilaštvo.
Takođe, javni tužilac višeg ili apelacionog javnog tužilaštva može, uz svoju pismenu saglasnost, biće privremeno upućen u javno tužilaštvo posebne nadležnosti na tri godine i može biti ponovo upućen u isto javno tužilaštvo.
Javni tužilac koji se upućuje u neposredno više javno tužilaštvo ili u tužilaštvo posebne nadležnosti mora ispunjavati zakonom predviđene uslove za izbor u javno tužilaštvo u koje se upućuje, predviđa Nacrt.
Odluku o upućivanju će Savet donositi uz prethodno pribavljeno mišljenje glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši, a rešenje Saveta mora da bude obrazloženo, navodi se u Nacrtu.
Izmenama iz Nacrta daje se mogućnost da glavni javni tužilac bude ponovo biran na mandat od šest godina.
Ukoliko se u Parlamentu usvoje predložene izmene Vrhovni tužilac će ostati i bez diskrecionog ovlašćenja prema kojem odlučuje ko će biti na čelu Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Ko je na čelu Posebnog odeljenja za VTK?
Nacrtom izmena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala predviđeno je da na čelu Posebnog odeljenja za VTK bude rukovodilac tog odeljenja, a ne više, kako je to sada uređeno Posebni tužilac, kojeg imenuje Vrhovni javni tužilac.
Na taj način ukinuće se ova hibridna odredba koja je davala neopravdano velika ovlašćenja Vrhovnom javnom tužiocu i upodobiće se rad svih posebnih odeljenja pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Predviđeno je da rukovodioca posebnog odeljenja postavlja glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT) i to iz reda javnih tužilaca viših ili apelacionih javnih tužilaštava.
Prilikom postavljenja prednost će imati javni tužioci koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija, predviđa Nacrt.
Takođe propisuje da će rukovodilac posebnog odeljenja odgovarati za rad Posebnog odeljenja i za svoj rad glavnom javnom tužiocu VJT u Beogradu, u skladu sa zakonom, dok će rad Posebnog odeljenja bliže uređivati glavni javni tužilac VJT u Beogradu.
Nacrt je predvideo da će glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu postaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona rukovodioca posebnog odeljenja.
Nacrtom izmena Zakona o sudijama predviđena je samo jedna promena i tiče se vraćanja mogućnosti da predsednik suda može da bude biran na još jedan mandat od pet godina.
Osniva se četvrti osnovni sud u Beogradu
Kada je u pitanju Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, on predviđa osnivanje Četvrtog osnovnog suda u Beogradu, koji će praktično preuzeti deo nadležnosti sadašnjeg Trećeg osnovnog suda u Beogradu, ali i formiranje sudske jedinice u opštini Kosjerić.
Ukoliko predviđene izmene budu usvojene u Parlamentu, Trećem osnovnom sudu u Beogradu ostaće nadležnost nad teritorijom gradskih opština Surčin i Zemun, dok će Četvrti osnovni sud u Beogradu biti nadležan za teritoriju gradske opštine Novi Beograd.
Ove izmene sudske mreže prati i formiranje Četvrtog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.
Nacrt predviđa i osnivanje sudske jedinice u Kosjeriću, Osnovnog suda u Požegi.
Treći osnovni sud i Treće osnovno javno tužilaštvo, treba da nastave sa radom do početka primene ovog zakona, a predmeti koji do tada ne budu okončani pred ovim sudom i tužilaštvom preuzeće, kako se navodi "mesno nadležni sud i javno tužilaštvo osnovani ovim zakonom", odnosno Četvrti osnovni sud i Četvrto osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.
Takođe, propisano je da će do početka primene ovog zakona Visoki savet sudstva, u skladu sa odredbama Zakona o sudijama, izvršiti trajni premeštaj sudija i sudija porotnika u sudove osnovane ovim zakonom, kao i da će postaviti vršioce funkcije predsednika suda u sudovima osnovanim ovim zakonom.
Visoki savet tužilaštva će do početka primene ovog zakona doneti odluku o nastavljanju vršenja javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca i javnih tužilaca u javnim tužilaštvima osnovanim ovim zakonom, piše u Nacrtu, te se navodi i da će se postaviti vršioci funkcija glavnih javnih tužilaca u javnim tužilaštvima osnovanim ovim zakonom, piše pored ostalog u Nacrtu zakona.
(Tanjug)
