ŠAMAR PARTIJAMA NA KOSOVU, GRAĐANI POKAZALI ŠTA MISLE O KRIZI KOJA TRAJE GODINU I PO DANA Priština se nakon trećih izbora u 16 meseci vratila u februar 2025.

Posle tri ciklusa parlamentarnih izbora u svega 16 meseci na Kosovu i Metohiji odnos snaga u prištinskom parlamentu je praktično isti kao nakon prvih izbora zbog čega Samoopredeljenje Aljbina Kurtija neće imati dovoljno mandata da sa manjinskim listama formira vladu, ocenjuju analitičari. Kako kažu, najveće iznenađenje poslednjih izbora je niska izlaznost što je i poruka partijama šta će se dogoditi ako se na jesen opet bude išlo na glasanje.

Na parlamentarnima izborima na KiM koji su održani u nedelju glasalo je svega 37,05 odsto birača što je oko osam odsto manja izlaznost nego što je bila u decembru prošle godine. Praktično sve liste su dobile manje glasova u odnosu na prethodne izbore osim Srpske liste i Demokratskog saveza Kosova kojeg je predvodila Vjosa Osmani, doskorašnja predsednica Kosova.

"Politička kriza na Kosovu traje skoro godinu i po dana"

Ognjen Gogić, politikolog, kaže da je izbore, pre svega, obeležila niska izlaznost što je dovelo do toga da "Samoopredeljenje zabeleži pad od 200.000 glasova". Po njemu je Iznenađenje i nedovoljno dobar rezultat Demokratskog saveza Kosova jer, kako kaže, povratak Vjose Osmani nije dala očekivani doprinos.

- Politička kriza u kojoj se Kosovo nalazi traje skoro godinu i po dana i nastaviće se i dalje. Ovi rezultati izbora su zapravo vratili političku scenu Kosova na ono stanje iz februara prošle godine. Prema preliminarnim rezultatima, vodeće albanske partije imaju slične rezultate, gotovo identične kao i u februaru - rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Kao pozitivnije iznenađenje vidi rezultat Alijanse za Kosovo koja je, kako kaže, jedina prošla kroz reformu dok smatra da je upitan legitimitet jednog mandata koji je, prema preliminarnim rezultatima, osvojila stranka Nenada Rašića.

Kako kaže, pitanje izbora predsednika Kosova biće opterećenje za sve partije.

- Opet će biti ista situacija u parlamentu, verovatno Kurti neće moći bez albanskih partija da formira vladu. On je nakon decembarskih izbora, uz podršku manjina, mogao da formira vladu, nije mu bila potrebna albanska opozicija, ali sada će mu verovatno nedostajati neki mandat - kazao je Gogić.

"Niska izlaznost šamar partijama na Kosovu"

Dodaje da "najveće iznenađenje ovih izbora je niska izlaznost".

- To je zabrinjavajuće i šamar političkim partijama na Kosovu, jer su građani time pokazali šta misle o toj prolongiranoj političkoj krizi i o izborima koji nigde ne vode. To je ono oko čega treba da se zapitaju, pre svega albanske partije, šta bi ih čekalo onda u slučaju nekih novih izbora na jesen, ukoliko se ne dogovore ni sada - ocenio je Gogić.

Kada je reč o predstavnicima srpske zajednice u prištinskoj skupštini Gogić smatra da će opet biti ključno pitanje da li će Srpskoj listi pripasti svih 10 mandata ili će jedan mandat otići stranci Nenada Rašića "Za slobodu, pravdu i opstanak".

- Ono što zabrinjava jeste što taj mandat, ukoliko ode stranci "Za slobodu, pravdu i opstanak", neće biti zbog glasova Srba, već pripadnika drugih zajednica. To je izraženije na ovim izborima nego u prethodnim ciklusima, došli su na stotine, pa čak i hiljade glasova iz sredina gde Srba gotovo da nema, što znači da su za ovu stranku glasali pripadnici albanske zajednice, ali i bošnjačke i drugih zajednica - naveo je Gogić.

"Iznenađenje izbora pad Samoopredeljenja"

I Aleksandar Šljuka, saradnik NVO "Nova društvena inicijativa", izjavio je za Kosovo onlajn da je najveće iznenađenje izbora pad Samoopredeljenja i ocenio da će i ovog puta biti teško formirati vladu jer niko nema većinu.

- Iznenađenje izbora je svakako pad Samoopredeljenja. Međutim, pitanje je za koga je to iznenađenje. Očekivao se pad od nekoliko procenata, s obzirom da smo imali drugačije okolnosti u odnosu na decembarske izbore. Tada smo imali veliko prisustvo dijaspore, to je ono što je, pre svega, pomoglo Kurtiju. Ukoliko uporedimo izbore iz februara prošle godine i ove sada, videćemo da su to slični rezultati. Naravno, ima nekih odstupanja, ali to su slični i realni rezultat - ocenjuje Šljuka.

"Problem ako Rašićev poslanik bude biran na mesta koja pripadaju srpskoj zajednici"

Kako kaže, situacija nakon ovih izbora se čini "daleko nepovoljnijom nego ona od pre samo nekoliko meseci kada su bili formirani parlament i vlada u Prištini".

Dodaje da za Srpsku listu nije suštinski problem da li će imati devet od 10 mandata već zato "što to otvara mogućnost, kao u nekim prethodnim ciklusima da taj jedan poslanik stranke Nenada Rašića "bude biran na neka mesta koja pripadaju srpskoj zajednici".

Po njemu ključno pitanje je šta će se desiti među albanskim partijama.

- Iz ove trenutne perspektive čini se da je ova situacija najbliža februaru prošle godine i da Kurti neće imati dovoljno da samostalno formira vladu. Videćemo da li će on to moći da uradi uz pomoć nekih poslanika iz nevećinskih partija do kojih će pokušati da dođe kao što je to bio slučaj prošle godine. Ili ni to neće biti moguće, a to zavisi od krajnjeg salda - rekao je Šljuka.

"Tri najveće opozicione stranke imaju oko 52 mesta"

Opozicija i ovog puta ima sličan broj kao na prethodnim izborima.

- Tri najveće opozicione partije imaju oko 52 mesta, koliko sam gledao po poslednjim prognozama. Njima će biti jako teško da formiraju vladu. One to mogu da urade sa predstavnicima iz nevećinskih zajednica, da probaju da dopru do tih predstavnika koji ne dolaze iz srpske zajednice, što mislim da opet više Kurtiju ide na ruku - navodi Šljuka.

"Poslednja opcija i za vlast i za opoziciju saradnja sa Srpskom listom"

Dodaje da je poslednja opcija i za vlast i opoziciju je da sarađuju sa Srpskom listom.

- I to će da bude najkontroverzniji deo jednačine. Za Kurtija se čini kao nemoguća opcija, ja mislim da niko ne veruje u to, da će doći do saradnje između Samoopredeljenja i Srpske liste, dok za opoziciju možda to i nije nemoguć slučaj - kazao je Šljuka.

Šljuka veruje da opozicija može biti i pragmatična, pa "ukoliko Samoopredeljenje ne uspe da formira vladu", da to oni urade sa Srpskom listom "pre roka koji istekne za izbor predsednika", nakon čega potencijalno može da se desi da se ide na nove izbore.

- Ako oni uspeju da to učine pre novih izbora, oni će u nove izbore ući kao vlast. To će biti veliki korak i oni bi svakako trebalo da pokušaju to urade, da izbiju Samoopredeljenju vlast iz ruku i da u nove izbore uđu sa jedne znatno bolje pozicije. To će sve zavisiti od krajnjih rezultata, zavisiće od dinamike među srpskim i albanskim akterima i to ostaje da se vidi nakon ovih glasova koji treba da pristignu - zaključuje Šljuka.