Ključna prepreka za ulazak Kosova u NATO je princip konsenzusa
Države poput Španije, Rumunije, Slovačke i Grčke predstavljaju ne priznaju Kosovo, i zbog svojih specifičnih političkih i bezbednosnih interesa
Iz Vašingtona stižu novi, agresivniji zahtevi da se Kosovo integriše u NATO - kongresmen Kit Self je prvo u Kongresu predstavio Rezoluciju kojom se zahteva članstvo Prištine u NATO-u, a sada je zatražio da se poveća diplomatski pritisak na pet članica te organizacije koje još nisu priznale Kosovo. Ipak, sagovornici "Blica" procenjuju da rampa za Prištinu ostaje spuštena i da je pokušaj da se priča o nezavisnosti ubrza i održi na dnevnom redu jer u Vašingtonu ne postoji jedinstvena podrška za agresivniji pristup prema saveznicima koji ne priznaju Kosovo.
Mijat Kostić, politikolog, kaže da lobiranje Kita Selfa za Kosovo trenutno nailazi na ozbiljna ograničenja zato što se sudara sa osnovnim pravilima funkcionisanja NATO i sa interesima samih država koje ne priznaju Kosovo.
- I analitičari bliski kosovskim i zapadnim političkim krugovima priznaju da rezolucije američkih kongresmena imaju pre svega simboličku i političku težinu, ali ne mogu same promeniti stav država članica NATO. Ključni problem je što NATO funkcioniše po principu konsenzusa, što znači da je za prijem nove članice potrebna saglasnost svih država članica. Upravo zato zemlje poput Španije, Rumunije, Slovačke i Grčke predstavljaju suštinsku prepreku, a ne samo diplomatski problem koji Vašington može lako da reši pritiskom - ocenio rekao je Kostić.
"Politički signal"
On je ukazao da su čak američki kongresmeni iz obe partije odbili Selfov pokušaj da pitanje Kosova poveže sa američkom vojnom pomoći Grčkoj, uz obrazloženje da se odnosi sa saveznikom u NATO ne mogu uslovljavati na taj način.
- To pokazuje da ni unutar samog Vašingtona ne postoji jedinstvena podrška za agresivniji pristup prema saveznicima koji ne priznaju Kosovo - rekao je Kostić.
Ocenio je i da zato mnogi procenjuju da ovakve inicijative služe pre svega kao politički signal podrške Prištini i pokušaj da se pitanje Kosova održi visoko na američkoj spoljnopolitičkoj agendi, nego kao realan mehanizam koji može brzo promeniti stav država koje ne priznaju Kosovo.
Prvo je u Predstavničkom domu Kongresa početkom maja prikazana Rezolucija kojom se zahteva članstvo Prištine u NATO. Potekla je iz pera Selfa, i kongresmena Majka Lolera, a njome se izražava snažna podrška integraciji Kosova u NATO i pozivaju četiri države članice NATO - Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija - da priznaju Kosovo.
"Angažman se mora nastaviti"
Juče je Self otišao korak dalje i zatražio "da se poveća diplomatski pritisak na pet zemalja članica NATO koje još nisu priznale nezavisnost Kosova".
Na sednici Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD, na kojoj se raspravljalo o bezbednosnim dešavanjima na Balkanu i ulozi Sjedinjenih Država u jugoistočnoj Evropi, Self je rekao da su puno međunarodno priznanje Kosova i perspektiva njegovog članstva u NATO - u ključni elementi za dugoročni mir i stabilnost u regionu.
- Angažman Vašingtona na Zapadnom Balkanu se mora nastaviti, uključujući napore za bližu koordinaciju sa saveznicima iz NATO po pitanju Kosova - dodao je Self.
"Ne postoji veliki politički prostor za novo proširenje"
Kostić takođe kaže i da dodatni razlog zbog kojeg ova inicijativa teško može dati konkretan rezultat jeste činjenica da države koje ne priznaju Kosovo imaju sopstvene unutrašnje političke i bezbednosne razloge za takvu poziciju, koji nisu direktno povezani sa Srbijom.
- Španija pitanje Kosova posmatra kroz problem Katalonije i drugih separatističkih pokreta, Rumunija vodi računa o presedanu zbog pitanja teritorijalnog integriteta i regionalnih tenzija, dok Grčka balansira između odnosa sa Srbijom, Kiprom i sopstvenih regionalnih interesa. Pored toga, trenutno ne postoji veliki politički prostor za novo proširenje NATO, jer je fokus Alijanse dominantno usmeren na Ukrajinu, Rusiju, Bliski istok i jačanje istočnog krila NATO - rekao je Kostić.
"Tri smetnje za plan"
Govoreći o rezoluciji, Zoran Milivojević, bivši diplomata, ranije je za "Blic" rekao da je "to pokušaj da se priča oko nezavisnosti aktuelizuje".
- Priča oko Kosova se ubrzava, zapadni centri insistiraju na tome zbog raspleta na globalnoj sceni, a onda i senatori SAD, koji su pro kosovski orijentisani, koriste momenat. Očigledno je da iza svega stoji namera da se kroz ulazak u NATO i priča oko nezavisnosti Kosova zaokruži - napominje Milivojević.
Napominje i da nije slučajno izabran momenat: bezbednosno pitanje dobija na značaju, stvara se novi svetski poredak.
Dodaje i da smetnje za taj plan:
- Prva, četiri zemlje NATO ne priznaju Kosovo
- Druga, pitanje je kakva je sudbina NATO, očigledno je da Tramp malo polaže i da se očekuje da se taj instrument dovede u pitanje
- To bi bilo u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN, jer je NATO nosilac KFOR
Vučić: Borićemo se da se tako nešto ne dogodi
O ovoj temi se, čim se pojavila informacija o rezoluciji, oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Odgovarajući na pitanje o tome da je troje kongresmena SAD podnelo inicijativu o integraciji Kosova u SAD, Vučić je podsetio da je su to radili i preko Hrvatske i Albanije, kroz vojni savez.
- One su već članice NATO. Mi ćemo uskoro imati, rekao bih, važne vežbe sa njima. Razgovaramo sa njima, nadamo se da se to neće dogoditi. Borićemo se da se tako nešto ne dogodi. Uostalom, ne zaboravite da postoje četiri zemlje kao što je pet članica Evropske unije, četiri zemlje koje su članice NATO, koje nisu priznale Kosovo. Ne vidim kako bi to moglo lako da prođe, ali da sačekamo da vidimo - rekao je Vučić.
