Donald Tusk može da bude figura koja će pomoći u facilitaciji dijaloga zahvaljujući svom političkom iskustvu
Priznanje Kosova ne mora nužno da znači pristrasnost u dijalogu
Saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković ocenjuje da se Poljska, kao predsedavajuća Saveta EU, neće mešati u proces dijaloga Beograda i Prištine, ali da premijer Donald Tusk može da se nametne kao figura koja može da pomogne u facilitaciji dijaloga.
- Donald Tusk je iskusni poljski, ali i evropski političar. On je služio i kao predsednik Evropskog saveta u dva mandata i to je veoma bitno imajući u vidu i da je Tusk prošle godine bio u poseti Beogradu i dobro poznaje situacije. On može da se nametne kao figura koja može da pomogne u facilitaciji dijaloga, posebno u pripremi nove osobe koja će naslediti Miroslava Lajčaka - ističe Pavković za Kosovo onlajn.
Poljska je od 1. januara predsedavajuća Saveta EU, ali ovaj analitičar ne smatra da će činjenica da je priznala Kosovo uticati na buduće poteze.
- Da li je neka država priznala Kosovo ili ne, ne mora nužno da znači pristrasnost u samom dijalogu. Vidimo da i mnoge države koje su priznale Kosovo su insistirale na dijalogu i na implementaciji sporazuma, na kreiranju ZSO, pa čak i najveći sponzori Kosova, a to su Nemačka i Francuska su prošle godine blokirale članstvo Kosova u Savetu Europe, upravo zbog nedostatka dijaloga - kaže Pavković.
Zaslugu vidi i u potezima Prištine.
- Posebno imajući u vidu neku vrstu diplomatskog fijaska koji je Kurtjeva vlada u prethodne četiri godine imala i gde je uspela da naruši odnos sa svim partnerima, uključujući tu i SAD - naglašava Pavković.
Smatra i da ne treba očekivati da bi Poljska mogla da ima više uticaja u procesu dijaloga između Beograda i Prištine.
- Koja god da je zemlja predsedavala ona nije imala previše upliva u sam tok dijaloga jer dijalogom pre svega upravlja evropska Služba za spoljne poslove, odnosno specijalni predstavnik EU za dijalog. Ni u ovom kontekstu ne treba očekivati da će se Poljska puno mešati. S tim što je Poljska istakla jedan od ključnih prioriteta svog predsedavanja - bezbednost u smislu rata u Ukrajini i sankcija Rusiji. Verujem da će usaglašavanje Srbije sa spoljnom politikom moći da kreira naklonost Poljske kao predsedavajući ili opet da možda zaoštri odnose sa Poljskom jer je to u vrhu prioriteta i Poljske kao predsedavajuće, ali i Kaje Kalas kao nove visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost - precizira Pavković.
"Teško da će ukinuti mere Prištini"
Saopštenje Poljske u kome kao predsedavajuća Saveta EU smatra da normalizacija odnosa Beograda i Prištine predstavlja suštinski uslov za dalje napredovanje ka članstvu u Uniju, Pavković pre svega vidi kao ponavljanje stavova i svih drugih evropskih institucija.
- To je jedan od uslova za napredak i nije tajna za Srbiju. Od početka procesa pregovora, dinamika pregovora je zapravo zavisila dosta od dinamike napretka u dijalogu sa Prištinom - kaže Pavković.
Objašnjava da će isti uslovi važiti i za Prištinu koja je aplicirala za članstvo decembra 2022. godine.
- Međutim, pošto se Kosovo nalazi i pod restriktivnim merama EU i da dosta unilateralno deluje i kreira tenzije, ta njihova kandidatura nije ni raspravljena, a kaznene mere su još uvek tu - naveo je ovaj analitičar.
Podseća da je bivši visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj predložio ukidanje mera Kosovu, ali sumnja da će do toga doći sve dok Priština nastavlja jednostrane akcije.
- Iako postoje inicijativa, ona nije materijalizovana i neće biti materijalizovana sve dokle Kosovo ne krene u deeskalaciju, tj. vlada u Prištini ne krene u deeskalaciju, što još uvek, vidimo, nije slučaj - zaključuje Pavković.
(Kosovo onlajn)
