Na Evropskom kongresu izdavača glavna tema je bila uticaj digitalizacije i veštačke inteligencije na novinarstvo
Stefan Aust je naglasio da je industrija u krizi i da je važno vratiti se osnovnim novinarskim principima, a ne slepo pratiti trendove
Na ovogodišnjem Evropskom kongresu izdavača, atmosfera je bila takva da se tražila stolica više. Dok digitalizacija i veštačka inteligencija (KI) preoblikuju industriju, vodeći ljudi evropskih medija pokušavaju da odgovore na ključno pitanje: Da li će mašine zameniti novinare ili će ljudski faktor ostati "poslednji bastion" istine?
Novinari iz Srbije, među kojima je "Blic Biznis", imali su priliku da prisustvuju događaju u organizaciji kompanije JTI.
Tako, čuli smo duboku analizu Stefana Austa, legendarne figure nemačkog novinarstva i dugogodišnjeg glavnog urednika magazina Der Spiegel i lista Die Welt. Njegove poruke su – industrija se nalazi u fundamentalnoj krizi, ali rešenje nije u slepom praćenju trendova, već u povratku osnovnim principima.
AI kao alat, a ne autoritet
Jedna od glavnih tema kongresa bila je upotreba veštačke inteligencije u redakcijama. Aust je istakao da, iako je AI fascinantna tehnologija koja može da ubrza pretragu informacija – zamenjujući nekadašnje mukotrpno pretraživanje arhiva sa desetinama fascikli – ona ne sme preuzeti funkciju formiranja mišljenja.
"Sposobnost formulisanja teksta biće postepeno zamenjena, ali povezivanje činjenica i izvođenje političkih ili društvenih stavova mora ostati ljudski posao", naglašeno je tokom diskusije.
Naveden je i primer bivšeg urednika Stefana Andreasa Kasdorfa, koji je otpušten nakon što je otkriveno da je koristio AI za pisanje svojih komentara, što je u industriji odjeknulo kao ozbiljno upozorenje.
"Ne trgujemo drvetom, već informacijama"
Aust se osvrnuo i na ekonomski aspekt krize. Tradicionalni model gde su oglasi finansirali novinarstvo je praktično nestao, jer je reklamni prostor u velikoj meri prešao na internet platforme i društvene mreže.
Ipak, on je podsetio na svoju čuvenu tezu iz vremena osnivanja portala Spiegel Online: "Mi ne trgujemo drvetom (papirom), već informacijama".
Način na koji informacija stiže do čitaoca je tehničko pitanje, ali kvalitet te informacije je ono što određuje opstanak na tržištu.
Problem aktivizma umesto izveštavanja
Poseban akcenat stavljen je na gubitak poverenja u medije.
Aust je kritikovao moderni trend gde se novinari vide kao "aktivisti" koji žele da postignu određene političke ciljeve, umesto da se drže čuvenog principa Rudolfa Augsteina: "Sagen was ist" (Reci ono što jeste).
"Novinar gubi trku onog trenutka kada pokuša da pravi politiku, favorizuje koalicije ili 'pravi' ministre", upozoreno je na kongresu.
Kao primer je navedena migraciona kriza iz 2015. godine, gde su, prema Austovim rečima, gotovo svi mediji pratili mejnstrim narativ bez dovoljno kritičkog odmaka, što je na kraju doprinelo jačanju radikalnih opcija.
Glava i iskustvo su jedini kapital
Iako veštačka inteligencija može generisati tekstove koji zvuče "prvoklasno", ona je ograničena arhivama na kojima uči i često može dati pogrešne ili kontradiktorne odgovore ako joj se postave potpitanja.
Zato, ljudska glava, pamćenje i iskustvo jedini su pravi kapital koji novinar ima, jedan je od zaključaka.
Tehnologiju treba koristiti kao pomoć, ali nikako kao zamenu za sopstvenu moć rasuđivanja. "Moramo da pazimo da upotrebom ove tehnike ne dovedemo u pitanje sopstvenu sposobnost donošenja sudova", poruka je koja je zatvorila ovaj skup.
