Srbija je, prema godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK), ostvarila umeren napredak na putu ka Evropskoj Uniji. Pohvaljena je za ekonomske poteze i upravljanje migrantskim tokovima, a konstatovan je "ograničeni napredak" u oblasti vladavine prava, javne administracije, borbi protiv korupcije.
Ovaj dokument juče su usvojili Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta i komesari Evropske Unije (EU), a ono što je važno preporučeno je otvaranje dva klastera. Prvi je pod rednim brojem tri, koji se odnosi na konkurentnost i rast, a drugi pod rednim brojem četiri koji uključuje zelenu agendu i održivu povezanost. Da li će se te preporuke i ostvariti, u decembru će odlučiti predsednici i premijeri država članica na Evropskom savetu.
Ta odluka se čeka, i mora da bude jednoglasna, ali je Izveštaj, koji je se odnosi na period od juna 2020. do juna 2021, je pred nama i u njemu je, između ostalog, u sumiranju, konstatovano da je u pogledu sposobnosti Srbije da preuzme obaveze članstva u EU uradila "važan posao u mnogim oblastima, uključujući i oporezivanje i energetiku".
Ocenjeno je i da je Vlada Srbije u prvoj polovini godine postavila reforme povezane sa EU i vladavinu prava kao ključne prioritete.
Pohvaljeni su ekonomski potezi u zemlji, posebno u odgovoru na krizu izazvanu pandemijom, kao i aktivnosti Srbije a primećeno je i da je srpska privreda tokom krize izazvane pandemijom doživela tek blagi pad od jedan odsto u 2020.
- Negativan uticaj krize ublažen je jakim privrednim rastom u vremenu pre pandemije kao i odgovarajućim fiskalnim i monetarnim merama podrške, kao i relativno kratkim rokom zatvaranja zemlje - navedeno je u izveštaju.
Ukazuje se i da je očuvana stabilnost bankarskog sektora i da je rast kreditiranja bio robusan, da je na tržištu rada zabeleženo dalje smanjenje nezaposlenosti tokom 2020, kao i da je ostvaren određeni napredak u reformi poreske administracije i privatizaciji državnih banaka.
- Međutim, ostale važne strukturne reforme javne administracije i državnih preduzeća i dalje sporo napreduju, čime se prolongira dugotrajna neefikasnost - navodi se u Izveštaju.
Istaknuto je i da je usklađenost sa spoljnom politikom EU porasla sa 56 na 61 odsto, ali i da je "urađeno niz akcija suprotno stavovima EU o spoljnoj politici".
- U 2020. stopa usklađenosti Srbije sa izjavama visokog predstavnika u ime EU i odlukama Saveta iznosile su 56 odsto, ali se podigla na 61 odsto zaključno sa avgustom 2021. Srbija je nastavila da učestvuje u misijama EU i operacijama koje se tiču zajedničke sigurnosne i odbrambene politike - stoji u izveštaju.
Što se tiče napretka Srbije ka EU, dobro poznata stvar je da je rešavanje kosovskog pitanja među presudnim stavkama, a i ovaj put EK je u izveštaju istakla da će brzina pregovora zavisiti i od normalizacije odnosa sa Prištinom.
- Očekuje se da će se Srbija u narednom periodu konstruktivno uključiti u pregovore o pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji kako bi bio postignut brz i konkretan napredak. Postizanje sveobuhvatnog, pravno obvezujućeg sporazuma hitno je i ključno, kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na putu ka EU - stoji u izveštaju Komisije.
Takođe, konstatovano je da je nastavljen dijalog beograda i Prištine uz posredovanje EU, da su održani sastanci na visokom nivou 15. juna i 19. jula i tri sastanka na nivou glavnih pregovarača, kao i da su obe strane imenovale nove pregovaračke timove i glavne pregovarače.
Zabeleženo je i da Srbija aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji, ali i napetost u odnosima sa Podgoricom.
- Što se tiče dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, Srbija je, sve u svemu, uopšteno ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama koje su učesnici procesa proširenja i susednim državavama članicama EU. Međutim, odnosi s Crnom Gorom obeleženi su nastavljenim tenzijama - stoji u izveštaju.
Dokumentovano je i da je održan međupartijski dijalog o izbornim uslovima, ali i da je "politička klima tokom izveštajnog perioda ostala polarizovana" i konstatovan je "zapaljiv govor".
- Tokom parlamentarnih debata korišćen je zapaljiv jezik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji su izražavali različita politička gledišta. To je uključivalo verbalne napade na organizacije civilnog društva i medija od strane predstavnika vladajuće koalicije. Svi političari bi trebalo da se suprotstave govoru mržnje i da doprinesu posebnom političkom dijalogu o reformama vezanim za EU o osnovama demokratije i vladavine prava - preporučeno je u izveštaju.
Takođe, navedeno je i da "u skladu s ciljem pristupanja EU, srpske vlasti moraju da stave veći naglasak na proaktivnoj i objektivnoj komunikaciji o EU, koja je Srbiji glavni i politički i ekonomski partner".
"Ograničen napredak" zabeležen je u oblastima javne administracije, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali i, za razliku od proslogodišnjeg izveštaja, slobode izražavanja i medija.
- Međutim, visoki zvaničnici nastavili su verbalne napade na novinare, a slučajevi pretnji i nasilja i dalje zabrinjavaju - piše, između ostalog, u izveštaju.
Ista ocena, "ograničeni napredak", vezana je i za funkcionisanje pravosuđa.
Napretka, smatra EK, nije bilo napretka u poglavljima koja se odnose na slobodu kretanja kapitala, finansijske usluge, zaštitu potrošača i zdravlja. Takođe, nije ga bilo ni u poglavljima koja se odnose na slobodu kretanja kapitala, finansijske usluge, zaštitu potrošača i zdravlja.
Kada se podvuče crta, Izveštaj o napretku Srbije, koji je objavila Evropska komisija, pokazao da je Srbija ostvarila umeren napredak na putu ka Evropskoj uniji ističe Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
- Srbija ima još mnogo posla do punopravnog člastva, ako do tog članstva uopšte i dođe. U svim oblastima koje je pratila Evropska komisija, konstatovala je ograničen napredak. To je skala koju EK upotrebljava, od nazadovanja da veoma dobrog napretka, taj ograničeni napredak se nalazi u sredini. Zato se kaže i u ovom izveštaju da je Srbija umereno pripremljena za članstvo u EU, što znači da imate još posla do punopravnog članstva, ako do njega i dođe - ocenila je ona.
Ona je za Blic istakla i da je Srbija "jedina zemlja od kandidata kojoj je Komisija preporučila napredak".
- Ne računajući ponovljenu preporuku za otvaranje preporuka sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Crna Gora nije dobila preporuku za zatvaranje poglavlja, klastera, a BiH nije za dobijanje kandidature. Što se tiče Srbije, dobro je što su ispunjena merila za otvaranje dva klastera, to je 12 poglavlja. Nažalost, o tome odlučuje Savet, to jest države članice i to jednoglasno. Očekuje se da krajem novembra, početkom decembra donesu odluku - naglasila je Gubješić.
