Sporazum je podrazumevao povlačenje Vojske Jugoslavije i policije Srbije sa Kosova i Metohije, što je izvršeno za 11 dana.
Dan posle sporazuma doneta je Rezolucija 1244, a tokom NATO bombardovanja poginulo je više od 2.000 ljudi, a skoro 5.000 je ranjeno.
Kumanovski sporazum, kojim je posle 78 dana završena NATO agresija na SR Jugoslaviju, potpisan je 9. juna 1999. godine.
Sporazum je podrazumevao povlačenje Vojske Jugoslavije i policije Srbije sa područja Kosova i Metohije, što je i urađeno u narednih 11 dana.
Definisana je kopnena i vazdušna zona bezbednosti između Kosova i Metohije i centralne Srbije, kao i dolazak međunarodnih snaga Kfora.
Uz vojsku i policiju, Kosovo i Metohiju je napustilo i srpsko i nealbansko stanovništvo koje je tada bilo izloženo pojačanim napadima Albanaca.
Dan nakon Kumanovskog sporazuma - Rezolucija 1244
Dan posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je odobreno uspostavljanje privremene misije UN na Kosovu i Metohiji.
Odluka o agresiji na SR Jugoslaviju donesena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu NATO-a, američkom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Poginulo više od 2.000 ljudi, a skoro 5.000 ranjeno
SR Jugoslavija je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu srpske pokrajine Kosovo i Metohija.
U NATO bombardovanju SR Jugoslavije, koje je počelo 24. marta 1999. godine, poginulo je više od 2.000 ljudi, a skoro 5.000 je ranjeno.
(Srna)
