OPOZICIONA PODRŠKA STUDENTIMA SE OSIPA IZ DANA U DAN Sve više stranaka se odlučuje za samostalni izlazak na izbore, analitičari ističu: "Tu rigidnost šira publika ne prihvata"

Samo tri opozicione stranke - Demokratska stranka, "Kreni promeni" i "Zeleno-levi front" objavile su da će podržati studentsku listu na vanrednim parlamentarnim izborima koji bi, prema najavama, trebalo da se održe za manje od tri meseca. Analitičari ocenjuju da je reč, ipak, o manjim strankama i da opoziciona podrška studentskoj listi "nikada nije bila iskrena nego marketinška".

Izbori bi trebalo da se održe u oktobru ili novembru, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio, a čini se da se sve više opozicionih stranaka priprema za izlazak pred birače mimo studentske liste:

• Na jednoj strani, već su se okupile stranke SSP, Srce, PSG i pokret Solidarnost i napravile "Platformu za evropsku Srbiju"
• Nije još najjasnije kakav će korak preduzeti Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije, Ekološki ustanak i pokret "Podes" na čijem je čelu Dragan Milić, ali je utisak i da ta četiri opoziciona subjekta pripremaju "svoju kolonu". Na to ukazuje njihov nedavni sastanak u niškoj opštini Medijana, ali i sve češće kritike Aleksandra Jovanovića Ćute na račun studentskog pokreta i zahteva da se pruži bezuslovna podrška studentskoj listi

• Kada je reč o desno orijentisanim strankama, Novi DSS je još prošle godine objavio da će samostalno izaći na izbore jer, kako kažu, bez autentične desnice "nema pobede nad režimom". I Branislav Nestorović se sa svojim pokretom priprema za izlazak pred birače
• Isto su najavili i Savez ratnih veterana Srbije, ali i pokret "Ćale, ovo je za tebe", koji su bili uz studentske proteste u prethodnih više od godinu i po dana

Lacmanović: Opoziciona podrška studentskom pokretu nikada nije bila iskrena

Predrag Lacmanović, programski direktor agencije "Faktor plus", smatra da opoziciona podrška studentskoj listi ne postoji.

- Zeleno-levi front, DS i Kreni promeni su minorne stranke koje možda ukupno imaju jedan ili dva odsto glasova dok ostatak opozicije već duže vreme ne podržava studentski pokret. Opozicija nikada nije velikodušno prihvatila studente u blokadi. Možda je to bio samo strateški gest kada je studentski pokret bio u usponu zbog masovnosti. Međutim, to se pokazalo kao pogrešan potez s tim što ta opoziciona podrška studentskom pokretu nikada nije bila iskrena nego samo marketinška - analizira Lacmanović za "Blic".

Kako kaže, ako se tačnim ispostavi pisanje medija u vezi sa "vetiranjem" na studentskoj listi, tu "rigidnost neće prihvatiti šira publika".

- Na osnovu tog sklanjanja sa liste može se zaključiti da studentski pokret nije spreman ni na kakav kompromis, a stvari tako ne funkcionišu ni u životu ni u politici. Zbog toga se i kod ljudi koji su podržavali studentski pokret javlja bojazan od jake diktature nakon takvog sastavljanja liste. Verovatno će uz studentski pokret ostati oni najostrašćeniji kao stub podrške, ali takvi po pravilu nisu mnogo brojni - ocenjuje Lacmanović.

Dodaje da ni među opozicionim strankama nema mnogo jedinstva.

- Videćemo kako će biti kada se raspišu izbori i počne sastavljanje lista. Možda se pojavi strani ili unutrašnji faktor koji će ih naterati na ustupke, ali to ćemo tek videti - zaključuje Lacmanović.

Čak ni u strankama koje podržavaju studentsku listu nema konsenzusa

Inače, čak i u opozicionim strankama koje su najavile da će podržati studentsku listu na izborima ne vlada konsenzus u vezi sa tim pitanjem.

Tako su se prethodnih meseci u ZLF-u mogli čuti protivrečni stavovi, a najviše sumnji prema bezuslovnoj podršci studentskoj listi iskazao je narodni poslanik Rastislav Dinić koji je ujedno i profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Marija Vukosavljević je nakon šest godina napustila ZLF, posle odluke te stranke da podrži studentsku listu na sledećim parlamentarnim izborima, i poručila da ne podržava "zaokret ka populizmu i odustajanje od beskompromisne borbe protiv jednoumlja, nacionalizma, rasizma, antipolitike, a za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, pluralizam i demokratiju".

Koje opozicione stranke su odbile da podrže studentsku listu i zašto

Narodna stranka

Iz Narodne stranke otvoreno poručuju da bez političkih stranaka nema funkcionalnog višestranačja i da je uloga političke opozicije nesmenjiva. Predsednik te stranke Vladimir Gajić je ocenio da je cilj insistiranja na nestranačkoj listi delimično i "brisanje" etabliranih političkih stranaka sa scene, što za njih predstavlja neprihvatljiv model delovanja.

Proevropske stranke okupljene oko Platforme za evropsku Srbiju (PES)

Pojedine stranke iz ovog saveza oklevaju da donesu odluku o potpunom povlačenju u korist studentske liste. Njihov argument leži u tome što smatraju da je formiranje stabilnog proevropskog bloka neophodno za pridobijanje opozicionog biračkog tela, te da bi potpuno nestajanje stranačkih znakova na glasačkom listiću unelo zabunu među tradicionalne birače opozicije.

Novi DSS

Lider Novog DSS-a Miloš Jovanović je nedavno za "Insajder" poručio da smatra da 15.000 građana koji su 2023. glasali za liste Dveri-Zavetnici, Branimira Nestorovića i koaliciju NADA, neće glasati za studentsku listu, zbog čega planira samostalni izlazak na izbore.

- Mogu da glasaju za mene, autentičnu desnicu ili gospodina Nestorovića - naveo je on.

Pokret "Ćale, ovo je za tebe"

Pokret "Ćale, ovo je za tebe" je zvanično saopštio da će samostalno izaći na izbore i da neće podržati studentsku listu. Lider pokreta Petar Đurić izjavio je da su razlog ideološke i vrednosne razlike.

Raskol unutar studentskog pokreta zbog "vetiranja"

Kako je "Blic" već pisao, unutar samog studentskog pokreta postoje podele, imajući u vidu da konsenzus oko kandidata nije postignut.

Podele u studentskom pokretu: Pljušte informacije o listi, evo ko je vetiran.

U javnost je najpre isplivala preliminarna lista na kojoj je na prvom mestu trebalo da bude rektor Vladan Đokić, a na drugom tužiteljka u penziji Jasmina Paunović, dok je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Milo Lompar bio planiran kao šesti kandidat za poslanika.

Međutim, svega nekoliko nedelja kasnije, izgleda da niko od njih neće uopšte biti na studentskoj listi, jer su se navodno pojavili predlozi za njihovo "vetiranje" sa manje-više obimnom argumentacijom.

Tako se razlozi za sklanjanje Đokića sa studentske liste nalaze, kako javljaju mediji, na čak 39 strana. Rektoru Beogradskog univerziteta pojedini plenumi najviše zameraju to što se 12. maja 2024. godine sastao sa Olenom Zelenskom, suprugom predsednika Ukrajine i to, kako se navodi, po zahvetu predsednika Aleksandra Vučića.

Đokiću se "stavlja na teret" i to što je bio član radne grupe za stručnu kontrolu Nacrta prostornog plana područja posebne namene uređenja priobalja grada Beograda - za projekat Beograd na vodi. Na to mesto je imenovan 2014. godine i, kako navode pojedini mediji, sve vreme ćutao o tom projektu. Takođe, rektoru Beogradskog univerziteta se zamera što nije rekao ni reč o slučaju doktorata Siniše Malog, ministra finansija.

S druge strane, Jasminu Paunović mnogi plenumi sad smatraju nepodobnom za studentsku listu zbog njenih javnih nastupa, pre svega, u podkastu kontroverznog teoretičara zavere Dejana Lučića o čemu je i "Blic" pisao. Posebno su istaknute rasističke izjave Paunovićke što se smatra da je u "potpunosti u suprotnosti sa vrednostima studenstkog pokreta. Ona je u pomenutoj emisiji takođe izjavila da bi prva stvar nakon što opozicija pobedi na izborima trebalo da bude "zatvaranje granica" i ponovila skandaloznu tvrdnju da Anđelko Vučić nije biološki otac predsednika Aleksandar Vučića.

Navodno su "vetirani" i:

• Milo Lompar
• Nemanja Vidić
• Dejan Bodiroga
• Zlatko Kokanović
• Dejan Šoškić
• Jovo Bakić
• Predrag Voštinić
• Feđa Dimović
• Dragan Jovanović
• Miodrag Zec
• Vida Ognjenović
• Rade Panić
• Jelena Pavlović
• Estela Radonjić Živkov
• Sanja Fric