PROŠIRENJE STAJE U ŠOLJICU KAFE Koliko bi Srbija zaista koštala Evropsku uniju ukoliko bismo tamo konačno ušli: "Ovo svi moraju da znaju"

Ukoliko bi Srbija ušla u Evropsku uniju (EU), trošak pristupanja po glavi stanovnika Unije bi, tokom sedam godina, iznosio manje od toga koliko ih košta jedna kafa za poneti - 2,37 evra. Ako bi ceo Zapadni Balkan preko noći ušao u EU, to bi Brisel koštalo 46,6 milijardi evra, odnosno 6,66 milijardi evra godišnje, što pokazuje da trošak proširenja ne predstavlja test budžetskih kapaciteta EU, već političke volje.

Ovo je deo podataka koji su navedeni u studiji "Koliko me košta Zapadni Balkan“, a koji je uradio Centar za evropske politike

"Proširenje staje u šoljicu kafe"

Strahinja Subotić ukazuje da bi trošak bio 5,29 evra po glavi stanovnika EU, "što je kafa i pecivo". On je ocenio da ti rezultati pokazuju da je širenje na Zapadni Balkan geopolitička nužnost koja je fiskalno izvodljiva za EU i njene države članice.

On za "Blic" kaže da proširenje "staje u šoljicu kafe", i da bi ukupni trošak integracije Zapadnog Balkana bio marginalan u odnosu na ukupni finansijski kapacitet EU.

- A to je bitno da se pokaže i čuje jer je svaki cent i evro bitan, zbog čega su i implikacije budžeta za proširenja visoko na agendi, pogotovo jer se ne priča o pristupanju jedne države, već nekoliko njih. Imajući u vidu da desničari dobijaju na snazi, ovi podaci mogu da se ubace u komunikacionu strategiju kako bi se adresirali na evroskeptične ljude - napominje Subotić.

Evo koliko bi koja zemlja Zapadnog Balkana godišnje koštale Brisel, po građaninu:

• Srbija - 2,37 evra
• Crna Gora - 0,27 evra
• Kosovo - 0,37 evra
• Albanija - 0,74 evra
• BiH - 0,89 evra
• Severna Makedonija - 0,65 evra.

Evo koliko bi zemlje članice koštao ulazak regiona u EU, po građaninu:

EU 5,29

Austrija 6,48

Belgija 9,77

Bugarska 1,46

Hrvatska 2,19

Kipar 4,38

Češka 3,71

Danska 8,49

Estonija 3,29

Finska 7 ,22

Francuska 6,30

Nemačka 6,76

Grčka 3,29

Mađarska 2, 28

Irska 8,22

Italija 5,48

Letonija 2,83

Litvanija 3,11

Luksemburg 9,86

Malta 4,20

Holandija 8,04

Poljska 2,28

Portugal 3, 56

Rumunija 1,64

Slovačka 2,83

Slovenja 4,02

Španija 4,84

Švedska 7,31

"Koliko bi koštalo Srbiju"

U studiji se navodi i da je Srbija, "kao najveća zemlja u regionu, sa nešto manje od sedam miliona stanovnika i BDP-om po glavi stanovnika koji iznosi 51 odsto od proseka EU", ostaje od ključnog značaja za angažman EU na Zapadnom Balkanu.

- Posmatrano po glavi stanovnika, ukupni fiskalni trošak pristupanja Srbije odgovarao bi prosečnom iznosu od 16,61 evro po građaninu EU tokom sedam godina, odnosno 2,37 evra godišnje. Iako bi integracija Srbije nesumnjivo zahtevala najveću budžetsku obavezu u regionu, čak bi se i ona kretala u okvirima koji se mogu smatrati potpuno izvodljivim u odnosu na ukupne finansijske kapacitete Unije - navodi se u studiji.

I Srbija bi imala obavezan doprinos, pa bi ulazak u EU Beograd koštao 750 miliona evra godišnje.

- Svi podaci ukazuju da bi Srbija imala značajne koristi od pristupa dodatnim fondovima kao država članica. Međutim, ti potencijalni dobici materijalizovaće se samo ukoliko Srbija ojača osnove svoje tržišne ekonomije - navodi se u studiji.

Svaka godina je propuštena, dodaje on, a što se tiče koristi koju bi region imao, Subotić ukazuje da bi se za četiri puta uvećala količina novca koji Zapadni Balkan dobija od EU na stolu. To bi, kako ocenjuje, imalo transformativni efekat na privredu.

- Ukupni uticaj na budžet EU bi bio ograničen, a podsticaj regionu značajan. Bruto iznos predstavljao bi četvorostruko povećanje u odnosu na trenutna izdvajanja za Zapadni Balkan u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) koja iznose 12,2 milijarde evra. To bi odgovaralo udelu od 4,48 odsto u ukupnom BDP-u regiona. Pored toga, iako bi neto iznos bio niži uzimajući u obzir doprinose novih članica, i dalje bi predstavljao značajno, trostruko povećanje u odnosu na trenutna sredstva iz IPA fondova, dostižući 3,32 odsto BDP-a regiona - napominje Subotić.

Kada se uzmu u obzir isključivo bespovratna sredstva iz instrumenta Naredne generacije EU (NGEU), bruto dodele sredstava za Zapadni Balkan po pristupanju povećavaju se na 63,58 milijarde evra, dok se u slučaju uključivanja i bespovratnih sredstava i zajmova taj iznos povećava na 72,43 milijarde evra.

• Uz očekivane doprinose novih članica u iznosu od 12,09 milijardi evra, neto fiskalni izdatak EU iznosio bi 34,51 milijarde evra tokom sedam godina, odnosno 4,93 milijarde evra godišnje.
• Bruto iznos bi predstavljao povećanje od 3,85 odsto u odnosu na aktuelni višegodišnji finansijski okvir (MFF), 0,0150 odsto godišnjeg bruto nacionalnog dohotka (BND) EU.

Starović: Argumenti u prilog proširenja

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović je, komentarišući ove podatke, izjavio je da "nema nikakve dileme" da će ovi podaci biti dobra argumentacija za sve one koji podržavaju proces proširenja EU. On je naveo da je zamor od proširenja "još uvek prisutan" u EU, i da otpor prema proširenju u zemljama članicama nije uvek racionalan.

- Studija daje argumente svima koji jesu za pristupanje Srbije Uniji, a Srbija je odlučna u toj nameri - rekao je Starović.

• Srbija je pregovore o članstvu u EU započela u januaru 2014. godine
• Od ukupno 35 poglavlja, do sada je otvoreno 22 od ukupno 33, podeljenih u šest klastera
• Privremeno su zatvorena dva
• Poslednji put Srbija je otvorila poglavlje u decembru 2021. godine, klaster 4 koji obuhvata četiri pregovaračka poglavlja iz oblasti zelene agende i održive povezanosti
• Nedavno je blokirano otvaranje klastera 3.