Predlog zakona fokusira se na Albance iz Preševske doline i predlaže izradu izveštaja o njihovim pravima
Usvojen je sa 43 glasa "za" i 3 "protiv"
Svi koji su pomislili da borci za zaokruživanje nezavisnosti Kosova spavaju - prevarili su se. Daleko od očiju javnosti, kosovski lobisti u SAD pripremaju teren za svoje ciljeve, o čemu svedoči i činjenica da je prošle nedelje Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio predlog zakona o navodnoj sistematskoj diskriminaciji albanske manjine u Srbiji. Ko stoji iza njega? Sponzor zakona je Kit Self, američki republikanski kongresmen koji je tokom vojničke karijere službovao u BiH, ali i Hari Barjaktari, Albanac koji godinama živi u SAD i svim snagama radi da se Prištini zaokruži državnost.
Šta znamo o ovim lobistima?
Hari Bajraktari je albanski trgovac nekretninama u SAD i lobista, koji se već godinama vatreno zalaže za nezavisnost Kosova. Jedan je od osnivača i bivši potpredsednik Albansko-američkog nacionalnog saveta, a osnovao je i objavio albansko - američki list Ilirija.
Oženjen je prvom Amerikankom albanskog porekla koja je bila izabrana na javnu, odborničku funkciju u Njujorku.
Poseduje više desetina zgrada u Bronksu, na Menhetnu i u Jonkersu, bio je sponzor Bila Klintona i Hilari Klinton, ali i republikanaca koji s njim dele ideju o nezavisnosti Kosova.
Godinama je održavao bliske veze sa Eliotom Engelom, koji je tri decenije bio kongresmen i ostao zapamćen po tome što je bio najžustriji albanski lobista. Sumnje da to nije radio iz ideala, već iz finansijske koristi, razvejale su informacije da je Barjaktari sa Engelom uložio novac u izgradnju zgrade u Bronksu i da mu je pozajmio za kupovinu stana u Njujorku.
Uz delovanje po SAD, Barjaktari pomno prati političke prilike na Kosovu i Metohiji. Prošle nedelje je podržao Vjosu Osmani u njenoj nameri da se ponovo kandiduje za funkciju predsednice Kosova.
Hari Bajraktari
- Trgovac nekretninama
- Njegova supruga je prva Amerikanka albanskog porekla izabrana za odbornicu u Njujorku
- Osnivač Nacionalnog albanskog američkog saveta u Vašingtonu i časopisa "Ilirija"
- Sponzor Bila Klintona i Hilari Klinton
- Blizak sa Eliotom Engelom, koji mu je kreditirao kupovinu stana u Njujorku
Amerikanac koji citira Gebelsa
Predlog zakona o navodnoj sistematskoj diskriminaciji albanske manjine u Srbiji predstavio je Kit Alan Self - vojni veteran i bivši sudija koji je od 2023. godine u Kongresu kao član Trampove stranke.
- Od 2007. do 2018. godine bio je okružni sudija za okrug Kolin,
- U sudijsku odoru uskočio je iz vojne, služio je u vojsci SAD više od dve decenije (od 1975. do 1999. godine),
- Bio je pripadnik Specijalnih snaga vojske, Rendžera vojske, a službovao je, između ostalog, i u Bosni. Penzionisao se u činu potpukovnika.
Self se prilikom ulaska u politiku suočio sa, prema pisanju medija, javnom kritikom zbog pozivanja na citate nacističkog propagandiste Jozefa Gebelsa.
Poslednji put je, tokom saslušanja u Kongresu u martu 2025. godine, pitao Ninu Janković, bivšu izvršnu direktorku Odbora za upravljanje dezinformacijama, o njenim ličnim uverenjima u vezi sa "ulogom vlade u (formiranju) javnog mnjenja“ i citirao Gebelsa: "Apsolutno je pravo države da nadgleda formiranje javnog mnjenja i mislim da je to ono o čemu ovde razgovaramo“.
Oštar je kritičar islama, na društvenoj mreži "Iks" je napisao da "Islam kida tkivo američkih vrednosti poput vere, porodice i slobode“.
O kakvom se predlogu zakona radi?
Nacrt zakona je predložio republikanski kongresmen Kit Self, a prošle nedelje usvojen je sa 43 glasa "za" i 3 "protiv". Nije bilo uzdržanih.
Poseban fokus daje se Albancima u Preševskoj dolini, a nacrtom zakon se traži:
- razmatranje pasivizacije adresa, koja se, prema navodima, koristi za brisanje Albanaca iz civilnih registara, a čime im se, kako tvrde, uskraćuje biračko pravo i pristup osnovnim javnim uslugama,
- razmatranje navodnog ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama,
- razmatranje navodne diskriminacije u oblasti obrazovanja.
Odmah pošto je prošao Odbor za spoljnu politiku, grupa "Albanci za Ameriku" je slavodobno na mreži "Iks" navela da je to "važan trenutak za prava Albanaca u Preševskoj dolini".
Time je napravljen tek prvi korak: otvorena je mogućnost da se od američkog državnog sekretara zatraži izrada sveobuhvatnog izveštaja o stanju prava Albanaca u Preševskoj dolini.
Nacrt zakona tek treba da se uputi na razmatranje i glasanje na plenarnoj sednici Predstavničkog doma. Ako bude usvojen, posle Predstavničkog doma potrebno je da ga odobri i Senat i da ga, na kraju, potpiše američki predsednik Donald Tramp.
