Evropska unija je 2003. regionu Zapadnog Balkana dala obećanje o pristupanju. I još ga nije ispunila. Večera koju je sinoć u Atini za lidere regiona i vrh EU priredio grčki premijer, podsetnik je na to "obećanje".
Kada su se šefovi država i vlada Evropske unije u junu 2003. sastali u grčkom letovalištu Porto Karasu, imali su na umu velike stvari za Zapadni Balkan, koji je upravo bio pacifikovan. Unija je "bezrezervno" podržala pristupanje Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije, navedeno je u završnom dokumentu samita.
To "obećanje iz Soluna", nazvano po obližnjem lučkom gradu, nije ispunjeno ni posle dve decenije, piše "Dojče vele".
I uprkos lošem iskustvu sa Zapadnim Balkanom šefovi država i vlada EU doneli su u junu 2022, kako su to opisali, "istorijsku" odluku da Ukrajinu i njenog suseda Republiku Moldaviju, zvanično proglase kandidatima za pridruživanje EU.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis priredio je sinoć u Atini večeru čiji je povod bio "solunsko obećanje" od pre 20 godina. Na večeri su bili šefovi država i vlada šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i vrh EU, s predsednicom Komisije Ursulom fon der Lajen na čelu.
Albanija i Grčka u svađi zbog manjine
Prema izveštajima grčkih medija, važan i uticajan šef albanske vlade Edi Rama nije pozvan, jer se Albanija i Grčka trenutno žestoko svađaju oko malobrojne grčke manjine u Albaniji. I eto primera koji jasno pokazuje zašto zemlje tog regiona još odavno nisu članice EU. Članice Unije sa jugoistoka kontinenta koriste bilateralne probleme da koče proces pristupanja.
Bugarska dovodi u pitanje makedonski jezik
Bugarska dovodi u pitanje makedonski jezik i želi da natera sićušnu bugarsku manjinu da se nominalno pominje u ustavu Severne Makedonije. Prethodno je, posle decenija blokade, Grčka progurala promenu imena Makedonije u Severnu Makedoniju, kako bi se ime susedne države razlikovalo od grčke pokrajine Makedonije.
Hrvatska i pravo veta
Hrvatska pokušava da reši svoje bilateralne probleme s pojedinim kandidatima za članstvo, kao što su Srbija i Crna Gora, ili sa potencijalnim kandidatom za pristupanje Bosnom i Hercegovinom, koristeći svoje članstvu u EU, na primer kroz pretnje vetom.
Srbija najvažnija zemlja regiona
Ta dugotrajna pat-pozicija po pitanju pristupanja EU ostavila je duboke ožiljke, posebno u Srbiji, najvećoj i strateški najvažnijoj zemlji regiona. U reprezentativnom istraživanju javnog mnjenja u leto 2023, pokazalo se da samo 44 odsto anketiranih podržava pristupanje svoje zemlje EU, dok je 47 odsto bilo protiv.
Prošle godine su nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron pokušali da postignu kompromis u višedecenijskom sporu između Srbije i Kosova, a Evropska komisija je iskoristila svu svoju političku težinu da posreduje između dveju strana.
Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj čak je u jednom trenutku, nakon dugih pregovora, uzviknuo: "Imamo dogovor", ali bilo je suprotno. Obe strane su eskalirale sukob, koji je ove godine više puta pretio da preraste u oružane sukobe.
Isti problemi i posle dve decenije
I posle dve decenije u zemljama regiona problemi su isti: cenzurisani i centralizovani mediji, instrumentalizacija pravosuđa, uništavanje nezavisnih državnih institucija, dramatična korupcija i organizovani kriminal. Međutim: kako da EU uradi nešto protiv toga kada jedva uspeva da se izbori sličnim problemima u sopstvenim redovima, na primer u Poljskoj ili Mađarskoj?
Dakle, očigledno nije slučajno što je mađarski premijer Viktor Orban odabrao za partnera Zapadni Balkan, a posebno Srbiju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne krije da se divi Orbanovom načinu vladavine i njegovom neliberalnom političkom konceptu.
Dvojica visokih političara održavali su u protekle dve godine veoma bliske kontakte, imali više od 40 sastanaka. Vučić očekuje od Mađarske da ublaži pritisak Brisela u vezi reformi koje se tiču pravne države. Orban, pak, očekuje da mu Srbija pomogne na putu da postane ključni igrač u regionu.
Neuspelo približavanje država Zapadnog Balkana Briselu zamenjeno je sa sve više rundi sastanaka. Primer toga su godišnji samiti EU-Zapadni Balkan od 2014. pod sloganom "Berlinski proces" ili format "Prijatelji Zapadnog Balkana", koji je u junu pokrenula Austrija, zaključuje DW.
(Tanjug)
