"ZA NEKE POSTOJI TRAKA ZA PRETICANJE" Austrija i Grčka guraju Zapadni Balkan u EU, ali su zbog Ukrajine povukle ručnu: "Ne može jedni preko reda, a drugi da čekaju"

Hoće li Ukrajina ući u Evropsku uniju (EU) preko reda, dok Srbija i region čekaju pred vratima? Ako se pitaju Austrija i Grčka - ne. One su, zajedno sa još nekim članicama EU, stale u odbranu zemalja Zapadnog Balkana i insistiraju na tome da region ne sme da bude zanemaren niti stavljen u drugi plan u odnosu na Ukrajinu kada se govori o proširenju.

Kako je objavio je Večernji list, stav da nema ulaska preko reda je, nedavno, na zvaničnom skupu ministara u Briselu, zauzela austrijska ministarka za Evropu, Klaudija Bauer.

- Ista pravila i uslovi moraju da vrede za sve kandidate. Ovde uvek imamo ovaj poseban fokus na zemlje Zapadnog Balkana - rekla je Bauer i dodala:

- Za neke postoji traka za preticanje, s kojom neki već su jednom nogom u EU, dok drugi moraju decenijama raditi na članstvu - kritikovala je ona.

Sličan, čvrst, stav u odbrani ulaska regiona u EU dolazi i iz Grčke.

- Grčka podržava proces pristupanja Ukrajine i Moldavije... bitno je da napredak na njihovim pristupnim putevima ne ide na štetu Zapadnog Balkana, čija je evropska perspektiva jasno prepoznata još od Solunske agende 2003. godine - objavio je Večernji list pozivajući se na diplomatski izvor iz EU.

Ali, od tog te agende do ulaska u EU je put dugačak, jer su se u međuvremenu samo Slovenija i Hrvatska uspešno pridružile "klubu odabranih". Srbija, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija još stoje pred vratima EU.

Preko reda je ispred njih stala Ukrajina nakon napada Rusije, a Igor Novaković, iz ISAK centra, za Blic kaže da je trenutna situacija u EU takva da je u toku debata kako nastaviti dalje.

- U principu ne znamo šta će biti u sledećem periodu, sve što se čuje su očigledno pozivi za debatu unutar EU. U političkom smislu, iako se spekuliše da bi u slučaju proširenja na Islandu, Island i Crna Gora mogle da postanu članice, tu su i političke prepreke, pre svega pitanje predsedničkih izbora u Francuskoj - napominje Novaković.

"Osnovni strah - pitanje veta"

On ukazuje da se u priči o tome da li treba da bude pravog proširenja dve stvari sreću kvare:

• Osnovni strah je da li treba da ga bude pre nego što se reši pitanje veta u EU. Postoji strah da bi nova država mogla da bude pod uticajem druge članice, ili da vodi sopstvenu politiku kao što Mađarska
• Tu je i pitanje Ukrajine jer je početkom februara američki predsednik Donald Tramp insistirao da EU da neki ustupak Ukrajini i čak se pričalo o tome da bi u roku od godinu dana od primirja mogla da postane punopravni član EU

- Moj utisak je da imamo nekoliko članica, pre svega one koje se graniče sa Ukrajinom, koje bi volele da EU bude angažovanije ulaska Kijeva, a da one koje se graniče sa državama ZB smatraju da bi obe strane trebalo da budu tretirane ravnopravne - rekao je Novaković.

Nemački kancelar Fridrih Merc je jedan od onih koji su od debatovanja prešli na akcije. On je 18. maja uputio pismo predsednicima institucija EU u kojem predlaže jačanje prava zemalja kandidata te uvođenje modela pridruženog članstva za Ukrajinu. U istom pismu, predložio da zemlje Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU.

Merc je u pismu koje je "Blic" ekskluzivno preneo, naveo da državama Zapadnog Balkana i Moldaviji treba omogućiti pristup jedinstvenom tržištu EU i "bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka".

"I to bi nam značilo"

U Srbiji, za razliku od nekih zemalja EU, ne kritikuju ovakav put. Tako je, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije po objavljivanju pisma ocenio za Blic da je cilj da se države Zapadnog Balkana, najpre, "ekonomski integrišu u EU, bez prava glasa".

- Na taj način crpili bismo sve prednosti jedinstvenog tržišta EU, ali ne bismo imali političku težinu. U svakom slučaju i to bi nam značilo. Nama znači i da ne plaćamo roming i to što smo u SEPA sistemu. Svakako status posmatrača u EU može da nam olakša život i stvori osećaj da nismo isključeni iz EU - naveo je Zečević.

A Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike, za "Blic" je ocenio da bi benefiti tog predloga bili višestruki:

1. Građani bi mogli da vide da je EU ta koja želi nove članice i da je spremna da pruži ruku saradnje kandidatima na način na koji to nikada pre nije rađeno
2. Da se podstaknu reforme jer, ako je uslovljeno sa reformama, očekuje se da bi to moglo da stvori pozitivniju klimu za implementaciju reformi, a države bi dobile mogućnost da zastupaju svoje interese u institucijama EU i po ostvarivanju članstva
3. To bi podstaklo države da rade na postepenoj izgradnji svojih administrativnih kapaciteta i da do trenutka ostvarivanja članstva budu maltene spremne da preuzmu sve obaveze koje nosi članstvo sa sobom uključujući i mogućnost da efektivno zagovaraju svoje interese u svim institucijama EU.