Bivši prištinski zvaničnici kažu da je to što je Prištini zamrznut strateški dijalog sa Vašingtonom, a Beogradu otvoren "posledica Kurtijeve konfrontacione politike"
Kako kažu, Amerika uslovljava nastavak dijaloga sa Prištinom formiranjem Zajednice srpskih opština i većom zaštitom prava Srba
Strateški dijalog Srbije i Amerike koji je zvanično otvoren u petak već je izazvao brojne reakcije, među kojima je i - zavist Prištine. Činjenica da je Priština izgubila strateški dijalog sa Amerikom, a Beograd ga dobio, bila je okidač za mnoge da to vide kao ozbiljan udarac po albanske interese na Kosovu i Metohiji i okrive za to Aljbina Kurtija, premijera u tehničkom mandatu.
Od 12. septembra prošle godine do danas, sve se promenilo gotovo za 180 stepeni kada je reč o odnosima Prištine i Vašingtona, odnosno Beograda i Vašingtona. Tog datuma Amerika je saopštila da suspenduje strateški dijalog sa Prištinom zbog "zabrinutosti u vezi s postupcima aktuelne Vlade" prema Srbima na KiM za koje je navela da su "povećali tenzije i nestabilnost", te ograničili sposobnost SAD da "produktivno sarađuju" sa Prištinom "na zajedničkim prioritetima".
Prošlo je više od 10 meseci od tada, a ne samo da su veze na relaciji Priština - Vašington i dalje "zamrznute" nego je Beograd po prvi put u istoriji otvorio strateški dijalog sa Amerikom.
Dovoljno razloga da u Prištini krene "baražna vatra", pre svega, ka Aljbinu Kurtiju, premijeru u tehničkom mandatu.
Hodžaj: Priština "talac konfrontacione politike Kurtijeve vlade"
Enver Hodžaj, bivši ministar spoljnih poslova u Prištini, tvrdi da je "Kosovo jedino na Balkanu koje se izoluje" i dodaje da je to posledica "politike aktuelne vlade".
Kako kaže, Kosovo je "talac konfrontacione politike Kurtijeve vlade" dok strateški saveznici "produbljuju saradnju sa Srbijom".
- Ovo je korak unazad sa ozbiljnim posledicama po naš državni interes - poručio je Hodžaj.
Ocenio je da "posledice neće biti ograničene samo na diplomatiju, već će se odraziti i na bezbednost, ekonomski razvoj, strane investicije, energetiku i mogućnost napretka ka evroatlantskim integracijama".
Dodao je da u međunarodnoj politici "svaki korak unazad stvara prednost za nekog drugog" i poručio da "Kosovo ne može sebi da priušti izolaciju".
- Mi smo izgradili slobodu i nezavisnost u partnerstvu sa Sjedinjenim Državama i našim zapadnim saveznicima. Zato vraćanje poverenja sa SAD i ponovno uspostavljanje strateškog dijaloga treba da bude nacionalni prioritet - zaključio je Hodžaj.
Hovenijer: Vašington od Prištine želi da vidi dve stvari
Slično mišljenje ima i Džefri Hovenijer, bivši američki ambasador u Prištini koji smatra da je suspenzija strateškog dijaloga između Prištine i Vašingtona već "konkretna posledica".
Kako kaže, veruje da bi Vašington od Prištine želeo da vidi dve stvari:
- želju da Priština bude uključena "u širu regionalnu energetsku infrastrukturu, a posebno u projekte povezane s LNG-om"
- rešavanje veoma osetljivih pitanja nevećinskih zajednica, posebno srpske zajednice na KiM
Hovenijer je podsetio da se suspenzija strateškog dijaloga "posebno donosila" na "zabrinjavajuće" postupke prištinske vlasti prema etničkoj srpskoj zajednici.
- Priština mora da bude osetljiva na zabrinutost srpske zajednice na Kosovu i da pronađe načine da Srbija ostvaruje pravo koje joj daje Ahtisarijev plan da podržava tu zajednicu - naveo je, između ostalog, Hovenijer.
Tahiri: Amerika uslovila strateški dijalog sa Prištinom formiranjem ZSO
Ogorčenje prema poboljšanju odnosa Beograda i Vašingtona nije krila ni Edita Tahiri, bivši glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom, koja je rekla da bi "Sjedinjene Američke Države trebalo da uslove strateški dijalog sa Srbijom priznanjem Kosova".
Tahiri je na Fejsbuku poručila da je "Amerika uslovila strateški dijalog sa Prištinom ispunjavanjem uslova i obaveza prema Srbima" što, kako navodi, podrazumeva i formiranje Zajednice srpskih opština.
- Međutim, Amerika bi trebalo da uslovi strateški dijalog i sa Srbijom, tako što bi on bio moguć tek kada Srbija prizna državu Kosovo. Kosovska diplomatija treba da radi u tom pravcu - poručila je Tahiri.
SAD i EU već godinama pozivaju Prištinu da formira ZSO
Podsećanja radi, SAD i Evropska unija godinama pozivaju Prištinu da sprovede sporazume postignute u dijalogu sa Beogradom koji se vodi uz posredovanje Brisela.
To pre svega uključuje uspostavljanje Zajednice srpskih opština i osiguravanje određenog nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji u skladu s Osnovnim sporazumom iz 2023. godine i Ohridskim aneksom.
Zapad, takođe, zahteva da Kosovo reši sporove sa Srpskom pravoslavnom crkvom, zaštiti verske slobode i izbegava jednostrane poteze na severu zemlje, koji su, prema Vašingtonu, povećali tenzije sa srpskom zajednicom.
Analitičari o dijalogu Srbija-SAD: "Vašington razume da je Beograd najvažniji faktor na Balkanu"
Stejt department objavio detalje strateškog dijaloga sa Srbijom
Šta Srbiji tačno donosi strateški dijalog sa SAD: Istorijski trenutak
Amerika donela istorijsku odluku o Srbiji: Evo šta nas čeka ako se desi "mađarski scenario"
