R. S. apeluje na žene da ne trpe nasilje, već da odmah reaguju kako bi zaštitile sebe i druge
Napadač, identifikovan kao O. H., državljanin Avganistana, trenutno je u bekstvu
- Tri godine sam mu davala srce na dlanu, a on je pokušao da mi unakazi lice. Danas, dok gledam svoje rane, ne boli me toliko posekotina od noža, koliko saznanje da sam pored sebe imala zver koja je čekala trenutak da me ubije.
Ovako svoju potresnu priču počinje devojka R. S. (23) iz Apatina, devojka koja je tek pukom srećom i neverovatnom hrabrošću izvukla živu glavu iz krvavog pira koji se dogodio 23. januara na Voždovcu, oko četiri sata ujutru.
"Verovala sam da ga poznajem"
Sve je, kaže, bilo u redu dok se nije začuo zvuk koji je pokrenuo lavinu besa.
- Bila sam sa njim, sa O. H., čovekom sa kojim sam, uz prekide, provela poslednje tri godine. Verovala sam da ga poznajem. Ali, u četiri ujutru, zazvonio mi je telefon. Zvao me je drug. Taj običan, ljudski poziv, u njemu je probudio nešto neljudsko. Počeo je da vrišti, da me naziva najpogrdnijim imenima koja devojka može da čuje. Odjednom, u ruci mu je blesnuo nož skakavac - drhtavim glasom se priseća R. S.
"Borila sam se za goli život"
Ono što je usledilo, podseća na scene iz filmova strave. Bez trunke oklevanja, mladić krenuo je oštricom direktno na njeno lice.
- Osetila sam oštar rez na obrazu. Krv je šiknula istog trenutka. U tom mraku, dok sam pokušavala da shvatim šta se dešava, on nije stajao. Uspela sam nekako da ga odgurnem, da mu se suprotstavim, ali on je nastavio da me seče po butinama. Svaki zamah nožem bio je praćen uvredom. Borila sam se za goli život, bukvalno rukama i nogama, dok me je adrenalin držao da ne padnem u nesvest od bola i straha.
"Samo sam želela da budem što dalje od tog stana"
Inat i želja za životom bili su jači od straha. U opštoj borbi i haosu, R. S. je iskoristila trenutak njegove nepažnje. Polunaga i oblivena krvlju, istrčala je na ulicu.
- Nisam znala gde trčim, samo sam želela da budem što dalje od tog stana. Srećom, naišao je taksi. Uletela sam u vozilo kao bez duše, ostavljajući tragove krvi na sedištu. Taksista me je odmah odvezao u Urgentni centar. Tamo su me krpili, tamo me je zatekla i policija. Ispričala sam im sve, jer taj monstrum ne sme više nikome ovo da uradi - kaže ona.
Policija je odmah nakon njene prijave raspisala potragu za O. H., ali on je i dalje u bekstvu.
"Prijavite ga odmah, prijavite prvi šamar, prvu uvredu, prvu pretnju"
Na kraju svoje bolne ispovesti, R. S. je želela da uputi javni apel svim ženama koje se nalaze u sličnim situacijama ili trpe bilo koji vid torture:
- Molim vas, ne plašite se! Nemojte misliti da će se on promeniti ili da će biti bolje. Ja sam ćutala i mislila da ga poznajem, a zamalo sam završila u kovčegu. Ne dozvolite da vas strah parališe. Nasilnici su kukavice koji su jaki samo dok misle da ćete ćutati. Prijavite ga odmah, prijavite prvi šamar, prvu uvredu, prvu pretnju. Ne čekajte sutra, jer za neke devojke to sutra nikada ne dođe. Budite hrabre, spasite sebi život na vreme, ja sam svoju slobodu platila ožiljcima koje ću nositi celog života, ali sam bar živa!.
(Telegraf)
