Ljudi koji trče za autobusom, u stvari, rade dobru stvar za zdravlje: Energična aktivnost smanjuje rizik od mnogih ozbiljnih bolesti

Penjanje uz stepenice umesto lifta ili trčanje ka autobusu umesto čekanja sledećeg moglo bi da učini više za zdravlje osim samog sagorevanja nekoliko dodatnih kalorija.

Novo istraživanje objavljeno 29. marta u Evropskom časopisu za srce - European Heart Journal sugeriše da nekoliko brzih naleta intenzivne aktivnosti svakog dana može da smanji rizik od rane smrti ili hroničnih bolesti, kao što su:

• Alchajmerova bolest,
• artritis,
• srčana oboljenja.

- Ne morate da trčite maratone ili da idete u teretanu satima. Čak je i 15 do 20 minuta energične aktivnosti raspoređene tokom nedelje u kratkim intervalima bilo povezano sa značajnim smanjenjem rizika u našoj studiji - kaže dr Minsjue Šen, koautorka studije i profesorka u Školi javnog zdravlja Sjangja na Centralnom južnom univerzitetu u Hunanu, u Kini:

- Ključna poruka je da je intenzitet važan, čak i u malim količinama. Ako već obavljate umerenu aktivnost, poput brzog hodanja, možete dobiti dodatne koristi dodavanjem nekoliko kratkih naleta energičnog napora kada ste u mogućnosti. To može da znači brže hodanje nekoliko minuta, penjanje stepenicama ili brzu šetnju uzbrdo.

Brzi naleti vežbanja povezani sa manjim rizikom od bolesti

Da bi došli do ovih nalaza, istraživači su iskoristili podatke o nosivim fitnes praćenjima od skoro 100.000 učesnika u britanskoj biobanci.

Koristeći podatke prikupljene tokom jedne nedelje, naučnici su kvantifikovali ukupno fizičko kretanje svake osobe, zajedno sa udelom aktivnosti koja je bila dovoljno snažna da im izazove zadihanost.

Zatim su uporedili ove rezultate sa brojem učesnika koji su razvili osam hroničnih zdravstvenih stanja tokom narednih sedam godina.

Rezultati su pokazali da su, u poređenju sa ljudima koji nisu imali nikakvu snažnu aktivnost, ljudi sa najvećim udelom snažne aktivnosti imali:

• 63 odsto manji rizik od razvoja demencije,
• 60 procenata manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2,
• 46 procenata manji rizik od smrti.

Pored toga, istraživači su otkrili da je količina energične aktivnosti bila važnija u nekim uslovima nego u drugim.

Na primer:

• Samo je intenzitet bio važan za smanjenje rizika od upalnih stanja poput reumatoidnog artritisa i psorijaze.
• I intenzitet i količina aktivnosti bili su važni za smanjenje rizika od stanja poput dijabetesa i hronične bolesti jetre.

- Naša studija sugeriše da za neka stanja, poput imunoloških i inflamatornih bolesti, fokusiranje na intenzitet može biti posebno važno, dok je za druga, poput dijabetesa i bolesti jetre, dobijanje dobrog ukupnog obima aktivnosti takođe veoma važno. Očekivali smo da će aktivnost većeg intenziteta biti korisna, ali nas je zapanjilo koliko je intenzitet važniji od ukupne zapremine za određene bolesti - kaže Šen, prenosi Every Day Health.

Doktor Savala Guseh II, sportski kardiolog, vanredni profesor medicine na Medicinskom fakultetu Harvard i direktor programa za kardiovaskularne performanse u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu, koji nije bio uključen u ovo istraživanje, kaže da "ovi nalazi pomeraju razgovor sa pitanja "koliko aktivnosti" na pitanje "koliko je teško".

Energična aktivnost pokreće jače reakcije u telu

Šen kaže da nalazi ukazuju na to da energična aktivnost može izazvati jače reakcije u telu nego umerena aktivnost.

To uključuje poboljšanja u srčanoj i plućnoj kondiciji, osetljivosti na insulin, upale i regulacije krvnog pritiska, što istraživači kažu da verovatno doprinosi smanjenom riziku od metaboličkih, kardiovaskularnih i neuroloških stanja.

Prethodni dokazi su pokazali da ovi kratki naleti energičnog vežbanja mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti, raka i prerane smrti.

Fizička aktivnost štiti od svih nezaraznih bolesti

Doktor Aron L. Bagiš , sportski kardiolog i osnivač programa kardiovaskularnih performansi u Opštoj bolnici Masačusets, koji takođe nije bio uključen u studiju, kaže da nalazi potvrđuju zaštitni efekat fizičke aktivnosti od svih oblika nezaraznih bolesti.

- Intenzitet fizičke aktivnosti, koji se koristi za definisanje energičnosti u studiji nije bio kao ekstremni sportovi izdržljivosti ili ludi nivoi vežbanja. Ovaj rad jednostavno koristi metriku koja se nosi kako bi potvrdio vremenom proverenu istinu: kretanje sa svrhom ima ogromne zdravstvene koristi - kaže doktor Aron L. Bagiš.

Kako uvesti više naleta kretanja u svoju rutinu

Ne morate nužno provoditi više vremena vežbajući da biste iskoristili ove potencijalne zdravstvene koristi, kažu stručnjaci.

Samo je potrebno dodati intenzitet nekim od postojećih fizičkih pokreta.

- Dajte prednost svakodnevnim naletima kretanja koji su intenzivniji od onoga što je većini udobno - kaže dr Bagiš.

Dodaje da će to verovatno izgledati drugačije za svakoga.

- Za neke manje kondiciono uravnotežene populacione grupe, čak i brzo hodanje ili hodanje uzbrdo može se približiti aktivnosti snažnog intenziteta - kaže dr Ketrin Veston, viši predavač fizičke aktivnosti za zdravlje na Univerzitetu Stratklajd u Škotskoj, koja nije bila autorka istraživanja.

Umesto strukturiranih treninga, stručnjaci su ponudili sledeće predloge za kretanje:

• Brzo penjanje uz stepenice
• Nošenje teških namirnica
• Hodati brzo za autobusom
• Igrati žmurke sa decom ili unucima
• Voziti bicikl ili trčati u kratkim intervalima
• Energično kopati baštu ili lopatati
• Premeštati nameštaj ili obavljati druge teške kućne poslove.

- Praktična pouka nije da ljudi moraju da se bave ekstremnim vežbanjem. Umesto toga, pored redovnog kretanja, vredno je povremeno sebi postavljati izazove. Vremenom to pomaže u izgradnji kondicije. Kako ljudi postaju u boljoj formi, oni prirodno akumuliraju više aktivnosti koje zahtevaju veći napor, čak i ako im se to ne čini posebno intenzivnim - kaže Guseh.