Izvoz nafte iz Persijskog zaliva opao je za 36,4% u periodu od 27. februara do 30. marta
Sukob je doveo do fragmentacije globalnog energetskog sistema i povećanja značaja energenata iz drugih regiona
Pored energetskih tržišta, sukob je zakočio i privrednu aktivnost širom regiona, napominje Anadolu, i uticao na proizvodnju, infrastrukturu, logistiku, trgovinske puteve, finansijski sektor i turizam.
Kriza na Bliskom istoku i ograničavanje prolaska kroz Ormuski moreuz do sada su zemlje Persijskog zaliva koštali više od 50 milijardi dolara, navodi turska novinska agencija Anadolu, pozivajući se na analizu istraživačkog centra za energetiku TESPAM iz Ankare.
U periodu od 27. februara do 30. marta izvoz nafte iz Irana, Iraka, Kuvajta, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina pao je za 36,4 odsto, na 7,833 miliona barela dnevno, pokazala je analiza uticaja ograničenja prolaska kroz Ormuski moreuz na zemlje regiona.
Pre početka sukoba zemlje su izvozile 12,3 miliona barela dnevno, navodi TESPAM.
Zemlje u regionu su od početka rata izgubile 15,3 milijarde dolara prihoda od nafte zbog smanjenog izvoza, prenosi Anadolu rezultate TESPAM-ove analize.
Kada se uračunaju i poremećaji u sektoru tečnog prirodnog gasa (LNG tržište), pomorskom saobraćaju, oštećenja energetske infrastrukture i problemi u drugim sektorima, ukupni gubici zemalja Persijskog zaliva premašuju 50 milijardi dolara, pokazuje analiza turskog istraživačkog centra.
Kriza na regionalnom tržištu
Pored energetskih tržišta, sukob je zakočio i regionalnu privredu, utičući na proizvodnju, infrastrukturu, logistiku, trgovinske rute, finansijski sektor i turizam, napominje Anadolu.
"Najveći gubitnici u ovoj krizi su izvoznici iz Persijskog zaliva, azijski uvoznici nafte i LNG-a, brodarske kompanije i zemlje koje zavise od trgovine kroz Ormuski moreuz", izjavio je za Anadolu direktor TESPAM-a Oguzhan Akyener, govoreći o energetskim gubitnicima sukoba.
Istovremeno, na značaju dobijaju nafta iz centralne Azije, gas iz istočnog Mediterana, afrička proizvodnja nafte i američki LNG, istakao je Akyener.
"Drugim rečima, globalni energetski sistem se sve više deli i fragmentira na više polova", zaključio je, upozoravajući na novi energetski poredak.
Ko sme kroz Ormuski moreuz?
Iran je, nakon američko-izraelskih napada, preuzeo kontrolu nad Ormuskim moreuzom i zabranio tranzit brodovima povezanim sa Sjedinjenim Američkim Državama, Izraelom i njihovim saveznicima, čime je dodatno povećana geopolitička napetost.
Iranske vlasti tvrde da moreuz nije potpuno zatvoren, naglašavajući da brodovi "prijateljskih" zemalja mogu prolaziti uz koordinaciju sa mornaricom, što ukazuje na selektivan prolaz.
"Zemljama koje smatramo prijateljskim dozvolili smo prolazak kroz Ormuski moreuz — Kini, Rusiji, Indiji, Iraku i Pakistanu", rekao je prošle nedelje iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči, prema izveštaju agencije Tasnim.
Irak, iranski sused u Persijskom zalivu, pre rata je izvozio 3,4 miliona barela nafte dnevno, a prihodi od nafte čine čak 90 odsto državnog budžeta.
(Izvor: Poslovni dnevnik)
