Mladi, kao posebna društvena kategorija, posebno su pogođeni tokom pandemije o čemu svedoče, sada već brojni izveštaji i intervencije na globalnom nivou. Prema Departmanu za ekonomske i socijalne poslove Ujedinjenih nacija, u svom dokumentu "Odgvor mladih na pandemiju“, navodi se da kovid-19 utiče na sve delove stanovništva, a da mladi ljudi mogu imati ključnu ulogu kako u upravljanju krizom, tako i u oporavku nakon krize. Iako je nepoznato kako virus utiče na mlade ljude, Vlade širom sveta imaju mandat kroz Svetski program akcija za mlade da osiguraju servise za mlade kako bi se zadovoljile potrebe mladih ljudi. Istakli su da je važno osigurati da se čuje glas mladih tokom pandemije kovid-19.
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), kao najviše nezavisno predstavničko telo mladih, uključila se u odgovor na pandemiju kovid-19. Oni su ispitali 1103 mladih, od 15 do 30 godina, u periodu avgust, septembar, prošle godine.
Mladi su govorili o radu i zaradi, obrazovanju, mentalnom zdravlju i osećaju bezbednosti, poverenju u institucije, o migracijama tokom pandemije korona virusa.
Najviše madih jeste radilo i tokom vanrednog stanja, veći broj njih je to činio upravo sa radnog mesta, dok je manji broj mladih radilo od kuće. Ispitivanje je pokazalo da su mladi koji su išli na posao bili produktivniji, dok je smanjena produktivnost bila kod onih koji su radili onlajn.
Određen broj mladih je u periodu vanrednog stanja dobio privremen otkaz (koji je trajao do završetka vanrednog stanja), dok je manji broj dobio trajan otkaz.
U ovom periodu se kod mladih pojavljuje strah od gubitka posla, a oni koji su radili prekovremeno, to radno vreme tokom vanrednog stanja se smanjuje na 6 do 8 sati.
Što se tiče prihoda, kod većine su oni ostali nepromenjeni, ali kod malog broja je došlo i do smanjenja plate.
Rad i zarada
U ovom delu istraživanja predstavljeni su rezultati upitnika u pogledu mladih koji su bili zaposleni pre/tokom/nakon vanrednog stanja, odnosno tokom trajanja pandemije. Cilj ovog dela istraživanja je da se vidi da li je i na koji način pandemija uticala na rad mladih, na uslove rada, na produktivnost, na njihove zarade i percepciju sigurnosti radnih mesta mladih.
Najveći broj mladih je radio kao i pre vanrednog stanja (53,7%), zatim oni koji su radili, ali povremeno (24,7%), procenat mladih koji su dobili otkaz dok je trajalo vanredno stanje, pa su posle vraćeni na posao je 9,1%, a trajni otkaz je dobilo 12,6% mladih. Iz najstarije grupe (25–30) su u većim procentima nastavili da rade kao i pre vanrednog stanja u odnosu na druge dve kategorije.
Pitali smo mlade i da li se sada plaše da će ostati bez posla zbog posledica pandemije. Njih 69% je odgovorilo da nema strah od gubitka zaposlenja, dok je 31% strahovao za gubitak posla.
U zavisnosti od mesta posla, najveći broj mladih je radio na radnom mestu (43,9%), ali veliki broj mladih je radio i od kuće (39,5%). Zatim slede mladi koji su povremeno radili kod kuće, a povremeno na radnom mestu (13,9%) i najmanje je mladih koji su radili na nekom novom mestu (2,7%).
Što se tiče produktivnosti na poslu tokom vanrednog stanja od kuće i na radnom mestu, na skali od 1 – Značajno je opala do 5 – Značajno je porasla, prosečne vrednosti odgovora su 2,51 (od kuće) i 2,80 na (radnom mestu).
Za najveći broj mladih prihodi su i tokom (42,3%) i posle vanrednog stanja (47,3%) ostali isti. Ipak, prihodi su opali tokom vanrednog stanja za 42,2% mladih tokom vanrednog stanja i 32,4% mladih nakon vanrednog stanja.
Obrazovanje
Pitali smo mlade kako je vanredno stanja uticalo na njihovo školovanje, na skali od 1 – Veoma negativno, do 5 – Veoma pozitivno, prosečna vrednost odgovora je 2,37.
Tokom vanrednog stanja mladi su imali onlajn nastavu i to velika većina (oko 3/4), a ocenili su onlajn nastavu na skali od 1 – Nezadovoljavajuće, do 5 – Odlično, a prosečna vrednost odgovora je 2,57.
Tek 6,1% smatra da je imalo pristup obrazovanju kakav je neophodan za lični napredak, dok 36,5% smatra da nije imalo pristup obrazovanju kakav je neophodan.
Za petinu (19,5) je pristup bio omogućen s obzirom na situaciju, a 32,1% mladih smatra da nije imalo adekvatan pristup, ali da razume situaciju u kojoj se nalazi celo čovečanstvo tokom pandemije. I učenice i studentkinje smatraju da će pandemija negativno uticati na njihovo obrazovanje, a tek 27,1% učenica i 22,9% studenatkinja smatra da neće biti posledica.
Najveći broj smatra da će naredna školska i akademska godina proći delimično u vanrednim, a delimično uredovnim okolnostima (41,8%). Odgovor 1 – da će godina proći u potpuno vanrednim okolnostima je dalo 12,7% mladih, a odgovor 5 – da će godina proći u potpuno redovnim okolnostima je dalo 9,4% mladih.
Mentalno zdravlje i osećaj bezbednosti tokom pandemije
U ovom poglavlju cilj je bio da se ispita kako su se mladi osećali tokom pandemije, tokom vanrednog stanja i kako se osećaju sada, kao i kakva je bila njihova percepcija bezbednosne i zdravstvene ugroženosti.
Koliko su se osećali ugroženo tokom vanrednog stanja na skali od 1 – Nimalo ugroženo do 5 – Veoma ugroženo, prosečna vrednost odgovora je bila 2,90. Ugroženije su se osećale mlade žene (prosečan odgovor 3,05) u odnosu na mlade muškarce (2,73).
Što su više obrazovani, to je osećaj ugroženosti bio viši tokom vanrednog stanja. Sa završenim fakultetom su se najviše osećali ugroženo (3,17), zatim oni sa visokom ili višom školom (3,12), zatim sa srednjom stručnom školom ili gimnazijom (2,86) i na kraju sa završenom osnovnom školom (2,85).
Koliko se sada osećaju ugroženo u odnosu na pandemiju kovid-19 virusa, na skali od 1 – Nimalo ugroženo do 5 – Veoma ugroženo, prosečna vrednost odgovora je 2,46.
Oni iz velikih gradova se osećaju najviše ugroženo (2,65), zatim u gradovima (2,59), opštinama (2,57) i naseljima manjim od 10.000 stanovnika (2,46).
Mladi su se značajno ugroženije osećali tokom vanrednog stanja nego u periodu realizacije istraživanja (avgust – oktobar). Primetno je i da su se iz velikih gradova, a pre svega iz Beograda osećali ugroženije u odnosu na druge.
Što se tiče osećaja straha, najveći broj je osećao strah da se ne zarazi pa da ugrozi porodicu (71,7%) i strah da se ne zarazi neko od njihovih bližnjih (70,1%). U manjim procentima su imali strah da se ne zaraze (32,6%), strah da ne završe u bolnici (25,6%), strah od smrti (24,7%) i strah da ne dođu u situaciju da dugo budu u bolnici (22,1%). Na pitanje kako je na njih uticala izolacija tokom vanrednog stanja na skali od 1 – Jako loše, do 5 – Jako dobro, a prosečna vrednost odgovora je 2,44.
Na 17,6% mladih izolacija je uticala dobro ili jako dobro. Procenat onih koji smatraju da izolacija nije uticala niti dobro, niti loše je 29%, dok je na 53,4% mladih izolacija uticala loše ili jako loše. Izolacija je najlošije uticala na najstariju grupu od 25 do 30 godina sa prosečnom ocenom 2,33, zatim na grupu od 20 do 24 godine sa prosečnom ocenom 2,44 i najmanje na grupu od 15 do 19 godine sa prosečnom ocenom 2,56.
Kumulativno, malo iznad polovine je reklo da je osetilo da gubi razum – njih 23,2% povremeno, 18,9% često, a sve vreme 8,7%. Na drugom polu, 49,2% mladih nijednog trenutka nije imalo osećaj da gubi razum.
Konstatujemo da uopšte nije pogoršano mentalno zdravlje (5 na skali od 1 do 5) tokom vanrednog stanja kod 26,8% mladih, dok je ocenu 4 dalo 15,8%, a 3, kao srednju vrednost, 24,5% ispitanica. Na skali od 1 do 5 odgovor 1 (veoma pogoršano mentalno zdravlje) dalo 14,3% mladih, a odgovor 2 njih 18,6%.
Na skali od 1 do 5 po pitanju spremnosti povratka u normalno stanje i redovnim aktivnostima, stanje je sledeće: da uopšte nije bilo spremno (1) reklo je 8,6% ispitanica, da je upotpunosti spremno (5) ističe 42% mladih, dok se u ostatku kontinuuma nalazi 39,3% mladih.
Na pitanje da li su mladi doživeli nasilje tokom vanrednog stanja, njih 11,1% je doživelo nasilje, dok 88,9% nije. Od porodice je nasilje doživljavalo 30,3% mladih, od nepoznatih ljudi 18,6%, od partnera/supružnika 10,3%, a od vršnjaka poslodavaca po 6,9%.
Ponašanje u toku pandemije i poverenje u institucije
Mladi su ocenili reakciju države na pandemiju tokom marta i aprila (za vreme vanrednog stanja) i od maja do septembra na skali od 1 – Nezadovoljavajuća, do 5 – Odlična. Prosečna vrednost odgovora u periodu vanrednog stanja je 2,26. Prosečna vrednost odgovora nakon vanrednog stanja je 1,75.
Pitali smo mlade koliko su poštovali pravila fizičkog distanciranja tokom i posle vanrednog stanja na skali od 1 – Ni malo nisam poštovao do 5 – Poštovao sam u potpunosti. Prosečna vrednost odgovora tokom vanrednog stanja je 4,01. Prosečna vrednost nakon vanrednog stanja je 3,19.
Najveći broj mladih je poštovao mere pravila fizičkog distanciranja tokom vanrednog stanja, dok je poštovanje ovih mera značajno opalo u periodu nakon vanrednog stanja. Odgovore 1 i 2 tokom vanrednog stanja je dalo tek 13,2% mladih, dok je u periodu nakon vanrednog stanja taj procenat čak 28,6%. Odgovore 4 i 5, tokom vanrednog stanja je dalo čak 71,5%, dok je u periodu nakon vanrednog stanja taj procenat pao na 42,1%.
Koliko su poštovali mere ograničenja kretanja i okupljanja Vlade Republike Srbije tokom i nakon vanrednog stanja na skali od 1 – Ni malo nisam poštovao do 5 – Poštovao sam u potpunosti. Prosečna vrednost odgovora tokom vanrednog stanja je 4,22. Prosečna vrednost nakon vanrednog stanja je 3,30.
Na pitanje da ocene mere Vlade Republike Srbije tokom i nakon vanrednog stanja na skali od 1 – Previše blage do 5 – Previše stroge. Prosečna vrednost odgovora tokom vanrednog stanja je 3,70. Prosečna vrednost odgovora nakon vanrednog stanja je 3,00.
Najveći broj mladih je i tokom i nakon vanrednog stanja mere Vlade RS ocenio kao ni previše blage, ni previše stroge (34,4% i 27,5%). Međutim, više od trećine mladih (34,1%) smatralo je da su mere tokom vanrednog stanja previše stroge i još 19,1% da su stroge. Pitali smo mlade da li smatraju da je vanredno stanje rano ukinuto i čak 45,3% mladih smatra da jeste rano ukinuto.
Migracije
U ovom poglavlju je ispitano da li je pandemija korona virusa utiče na to da li mladi žele, razmišljaju i planiraju da odu iz Srbije.
Pitali smo mlade da li planiraju da se isele iz Srbije, a najveći procenat je mladih koji razmišljaju o tome, ali za sada ne planiraju (46,1%). Da planiraju da se isele iz Srbije odgovorilo je 27% mladih, isto toliko da ne želi, međutim čak 46% je odgovorilo da o tome razmišlja, ali da za sada ne planira. Pitali smo mlade da li je pandemija kovid 19 virusa uticala na to da li planiraju da se isele, najveći broj mladih je odgovorio da se stav nije promenio zbog pandemije (56,5%).
Tek je 1,8% mladih koji sada manje žele da odu iz Srbije, dok je čak 41,8% mladih odgovorilo da ja pandemija uticala i da sada žele još više da odu iz Srbije. Pitali smo mlade i šta misle kako je pandemija uticala na druge mlade u pogledu stavova i planova o iseljavanju i najveći broj mladih smatra da sada još više mladih želi da ode iz Srbije (73,8).
Mladi smatraju da je pandemija negativno uticala na druge mlade i 73,8% smatra da sada još više mladih želi da ode iz Srbije, a 22,% mladih smatra da se stav nije promenio. Tek 3,8% mladih smatra da je pandemija uticala na to da sada manje mladih želi da se odseli iz Srbije.
Mediji su u nekim trenutcima mlade predstavili kao neodgovorne, ali ova statistika pokazuje da su upravo mladi bili u grupi koja je najviše poštovala mere Vlade tokom vanrednog stana i pandemije korona vrusa.
Mladi smatraju da treba upravo oni biti uključeni u proces donošenja odluka u ovakvim situacijama. Svaka deseta zaražena osoba je bila u starosti od 15 do 30 godina, tj. mlada.
