Predlog za skraćenje trajanja školskih časova sa 45 na 30 minuta izuzetno je diskutovan
Debata o kvalitetu reformi i njenim efektima aktivno se vodi, uključujući razna stručna mišljenja
Pitanje koje prožima sistem školstva poslednjih godina, iako se ne izgovara naglas, jeste - da li škola na kakvu smo navikli priprema decu za život kakav ih stvarno čeka ili za svet koji je ostao u prošlosti?
U vreme kada su moderne tehnologije postale sastavni deo svakodnevice svakog deteta, već od najranijeg vrtićkog uzrasta, kada veštačku inteligenciju pitamo za savet, a trendovi na tržištu rada se smenjuju brzinom koja je svojstvena modi, preispitivanje znanja i obrazovanja postaje ključno pitanje svakog društva. A u našem, poslednja reforma školstva pokušana je 2017. godine kada je u osnovne škole uvedena informatika, te postavljen osnov za uvođenje digitalizacije u nastavni plan i program.
Školsko zvono već punih 115 godina sinonim je za kraj časa nakon 45 minuta rada. Ipak, sve glasniji predlozi o skraćenju časova na 30 minuta otvaraju kompleksnu debatu. Da li bismo dobili na efikasnosti i koncentraciji ili bismo izgubili na kvalitetu gradiva? Da li bi to bio spas za preopterećene đake ili ćorsokak za obrazovni sistem? Jer, mnogi od nas se sećaju onih poslednjih 15 minuta časa kada kazaljke na satu kao da prestanu da se pomeraju dok nastavnik nasumično proziva i ispituje ili kada nam, paradoksalno, upravo u tih poslednjih 15 minuta fali samo još jedan minut da završimo sastav i predamo pismeni kompletan.
U odjeku najavljene reforme školstva u današnjem Blic danu, koji se emituje od 11 sati na Blic TV-u, bavimo se pitanjem - da li je 30 minuta dovoljno za sticanje znanja ili je to samo prečica ka neznanju?
Naše gošće u studiju su dr Nataša Stanić, profesor fizike i doktor pedagogije u oblasti savremenih teorija učenja prirodnih nauka, i Aleksandra Cvjetić, osnivač i glavni urednik portala "Zelena učionica", a uživo smo sa beogradskim osnovnim školama na obeležavanju školske slave Svetog Save.
