Građaninu stigao račun za vodu od 2,8 miliona dinara, a preduzeće nije očitalo stanje dve godine - sad se sve menja! Usvojen set trgovinskih zakona: Šta donose nova pravila?

Srbija je usvojila set zakona koji bi trebali da unaprede položaj potrošača, uključujući izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača, Zakona o trgovini, kao i nove propise o trgovačkim praksama. Promene bi trebalo da predstavljaju korak ka usklađivanju sa standardima Evropske unije.

O tome šta nas čeka na terenu i u praksi govore za "Blic TV" Jovan Ristić, pravnik Udruženja “Efektiva”, i Nenad Bumbić, predsednik Udruženja "Zaštita potrošača".

"Kako ćemo rešavati reklamacije"

Nenad Bumbić ističe da postoji doza straha da će potrošači imati više prava samo na papiru, dok će u stvarnosti njihovo ostvarivanje biti otežano. Kao primer navodi komisije za reklamacije u komunalnim preduzećima.

„Maksimalne kazne za trgovce su ostale iste poslednjih 15 godina, pa se velikim kompanijama sa višemilionskim prihodima više isplati da plate kaznu od 25.000 dinara nego da poštuju zakon“, upozorava Bumbić.

Šta se menja kod zaštite potrošača

Jovan Ristić naglašava da je Zakon o zaštiti potrošača ranije bio "krovni", što je značilo da nijedan drugi propis u slučaju sukoba zakona ne može imati jaču snagu od njega. Sada se to menja.

Jedna od izmena odnosi se na sektor energetike i komunalnih delatnosti. Ristić upozorava da se sada ozakonjuje praksa gde akti lokalne samouprave imaju prednost u rešavanju odnosa između potrošača i komunalnih preduzeća. To, kako navodi, može značiti nastavak spornih praksi poput naplate "grejanja kroz zidove" ili paušalnog obračuna potrošnje.

Bumbić navodi primer gde je građaninu stigao račun za vodu od 2,8 miliona dinara jer cev pukla iza vodomera, a preduzeće nije očitalo stanje dve godine. Prema novim pravilima, biće mnogo teže naterati komunalna preduzeća da redovno (na 30 dana) očitavaju brojila i snose odgovornost za propuste.

Skraćivanje rokova

Potrošače može pogoditi promena u rokovima za saobraznost robe.

- Rok u kojem potrošač može direktno tražiti povraćaj novca ako je roba nesaobrazna skraćen je na samo mesec dana, ističe Ristić.

On dodaje da u EU ovo prati i "pravo na popravku" koje sprečava ugrađene kvarove, ali da taj deo kod nas nije adekvatno implementiran.

Nedostatak kolektivne tužbe

Srbija i dalje nema funkcionalan sistem kolektivne zaštite (klasnih tužbi). To omogućava velikim sistemima, poput telekomunikacionih operatera ili javnih preduzeća, da milione korisnika oštete za male iznose (npr. 400-500 dinara mesečno).

„Da imamo kolektivnu tužbu, to bismo rešili u jednom sudskom postupku, umesto što sada imamo stotine pojedinačnih tužbi koje guše sudstvo“, kaže Bumbić.

Šta je dobro?

Stručnjaci navode i pozitivne pomake:

• Obavezna opomena pred utuženje: Sva preduzeća (EPS, Telekom, komunalci) biće dužna da pošalju opomenu sa rokom od 15 dana pre nego što pokrenu postupak prinudne naplate.
• Bolja regulativa garancija: Uvodi se termin "komercijalna garancija" i jasnije se definišu nadležnosti, što bi trebalo da smanji konfuziju kod potrošača.
• Ažuriranje cena: Trgovci će imati obavezu da ažuriraju cene u realnom vremenu.

Iako su kazne za prekršaje formalno povećane (npr. fiksna kazna za firmu sa 50.000 na 200.000 dinara), stručnjaci zaključuju da su one i dalje male za velike korporacije i da neće suštinski promeniti njihovo ponašanje prema kupcima.