Veliki petak je najtužniji dan u pravoslavlju, posvećen sećanju na stradanje Isusa Hrista, obeležen strogim postom, molitvom i tišinom
Sveštenik Borislav Petrić poziva vernike da dan iskoriste za lično promišljanje, molitvu i unutrašnji mir, kako bi shvatili suštinu praznika
Veliki petak zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji kao najtužniji dan u godini, dan kada se vernici prisećaju stradanja Isusa Hrista. Ovaj dan protiče u znaku strogog posta, molitve i tišine, bez uobičajenog bogoslužbenog ritma. Upravo ta tišina i odsustvo liturgije dodatno naglašavaju težinu trenutka i pozivaju vernike na lično promišljanje o veri, životu i žrtvi.
Iako se na Veliki petak ne služi sveta liturgija, crkve nisu prazne. Vernici dolaze da učestvuju u posebnim bogosluženjima, koja nose snažnu simboliku i duboku emotivnu poruku. O značaju ovog dana i načinu njegovog obeležavanja za Blic televiziju govorio je sveštenik Borislav Petrić.
Jedinstvena bogosluženja i duboka simbolika
Veliki petak u pravoslavnoj crkvi obeležavaju posebna bogosluženja koja se razlikuju od uobičajenih. Ona su, kako ističe sveštenik, duboko potresna i usmerena na stradanje Hristovo.
- Danas nema Svete liturgije, što ne znači da nema bogosluženja. Naprotiv, bogosluženja Velikog petka su jedinstvena i veoma lepa, duboko su potresna i stradalna. Počinju sa jutarnjim služenjem carskih časova, takozvanih, gde imamo mnogo čitanja odeljaka iz Svetog pisma Starog zaveta, čitanje iz dela apostolskih i jevanđelja. A potom, popodne, negde oko 17 časova, imamo večernje Velikog petka i jutarnje Velike subote sa iznošenjem plaštanice i službom opela Hristovog, gde se pevaju statije - rekao je sveštenik.
Poziv vernicima na molitvu i unutrašnje promišljanje
Veliki petak je, pre svega, dan kada se vernici pozivaju da zastanu, utišaju svakodnevicu i posvete se svojoj duši.
- Pozivam sve koji mogu, danas je i neradni dan, da malo posvete vremena svojoj duši i da dođu u hram Božiji i da osete značaj ovih bogosluženja, jer tek kada to osete i dožive, onda će malo dublje shvatiti kakva je poruka Velikog petka. A svakako da je to za sve nas najtužniji dan u godini, jer danas je dan kada je čovečanstvo sudilo Bogu i videli smo kakav je taj sud bio nepravedan, jer je Gospod naš stradao na krstu radi nas.
Ova poruka podseća da je suština praznika u ličnom doživljaju vere, a ne samo u spoljašnjim običajima.
Običaji i vera - gde je granica?
U savremenom društvu često dolazi do mešanja tradicije i suštine vere. Sveštenik ukazuje na važnost pravilnog razumevanja običaja.
- Moje lično iskustvo kaže nikako, ali to ne znači da sad mi treba da precrtamo običaje. Ne znači da treba samo da mi sveštenoslužitelji akcentujemo ono što je jedino važno u hramu Božjem. Mi smo crkva naroda, mi smo zajedničko delo i mi treba da učestvujemo zajedno sa našim vernicima, svi kao jedno. Tako da treba da obratimo pažnju na to šta smo primili kao nasleđe kroz običajnost, ali da tu običajnost saobrazimo u ono što je važno u crkvenom, duhovnom i bogoslovskom smislu reči - rekao je sveštenik.
Iako su mnogi običaji lepi i imaju svoje mesto, važno je, kako naglašava, ne izgubiti suštinu u moru informacija i površnih tumačenja.
Šta svakome od nas znači Vaskrs?
Veliki petak je prilika da svaki vernik sebi postavi ključna pitanja o veri i smislu života.
- Suština je da svako od nas treba da se zapita šta njemu znači Veliki petak, šta njemu znači Vaskrs, šta njemu znači Bog, šta mu znači vera i crkva, te da lično dođe do odgovora na ta pitanja. A mi ih pozivamo da do tih odgovora dođu upravo preko zajedničke molitve - rekao je sveštenik.
"Farbanje jaja je radost života"
Jedan od najrasprostranjenijih običaja uoči Vaskrsa jeste farbanje jaja, koje nosi snažnu simboliku života i obnove.
- Farbanje jaja predstavlja radost života, pre svega. Jaje je samo po sebi simbol života tako da mi uvek kroz to farbanje jaja se radujemo novom životu, novoj tvorevini koju je Hristos dao, jer sve ovo što se događa oko nas jeste da proslavimo život koji nam je dat. I taj isti život koji je nama dat, za taj isti život, da bismo mi došli na ovaj svet i živeli, mora i Bog da dođe i sam i da strada za nas. Zato je ta cena koju mi nosimo došavši na ovaj svet veoma visoka i treba da znamo da je cenimo i poštujemo - zaključio je.
