Preko 300 miliona dece globalno godišnje doživi neki oblik onlajn eksploatacije, a u Srbiji čak 70% mladih ima uznemirujuća iskustva na internetu
Najveća opasnost za decu sada vreba s ekrana, kroz 'gruming' proces gde se odrasli pretvaraju da su vršnjaci kako bi zadobili poverenje dece
Više od 300 miliona dece širom sveta svake godine pretrpi neki oblik onlajn eksploatacije, dok je u Srbiji čak sedam od deset mladih doživelo neko uznemirujuće iskustvo na internetu. Stručnjaci upozoravaju da najveća opasnost više ne vreba na ulici, već iza ekrana mobilnih telefona, tableta i računara, gde se kroz proces poznat kao "gruming" odrasli predstavljaju kao vršnjaci ili prijatelji kako bi zadobili poverenje deteta. Naglašavaju da roditelji moraju da prepoznaju prve znake upozorenja i da razgovor, a ne zabrane i oduzimanje telefona, predstavlja najvažniju zaštitu.
Od najranijeg uzrasta deca uče da ne razgovaraju sa nepoznatim ljudima na ulici, ali stručnjaci upozoravaju da isto pravilo često zaboravljamo kada im u ruke damo pametni telefon. Na internetu granice praktično ne postoje, a iza profila koji deluju bezazleno neretko se kriju odrasli ljudi sa potpuno drugačijim namerama.
Građani, sa kojima je ekipa Blic televizije razgovarala, smatraju da je kontrola dece na internetu neophodna, iako priznaju da je veoma teško sprovesti je u praksi. Dok jedni veruju da deca prerano dobijaju mobilne telefone, drugi ističu da roditelji moraju da znaju sa kim njihova deca komuniciraju i provode vreme u virtuelnom svetu.
Slučaj koji je šokirao Srbiju
Pažnju javnosti najčešće privuku slučajevi koji izazovu buru na društvenim mrežama, poput nedavnog spota influensera Marka Radmanovića, poznatijeg kao Faraon. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je problem mnogo širi od pojedinačnih slučajeva.
Koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu Emina Beković upozorava da je najveća opasnost upravo u tome što se neprihvatljivo ponašanje predstavlja kao nešto normalno.
- Problem, kada je u pitanju ovaj spot Faraona, jeste ta normalizacija, u stvari i glorifikacija pedofilskog ponašanja seksualizacije maloletnika, jer to briše onu granicu opasnog i neprihvatljivog ponašanja odraslih prema deci.
Gruming počinje poverenjem, a završava se ucenama
Ipak, mnogo opasniji od slučajeva koji dospeju u javnost jesu oni koji ostaju potpuno nevidljivi. Stručnjaci objašnjavaju da zlostavljači najpre mesecima grade odnos poverenja sa detetom, predstavljaju se kao prijatelji ili vršnjaci, a tek kasnije prelaze na manipulaciju, ucene i različite oblike zloupotrebe.
Psihoterapeut i psiholog Milica Jeremić ističe da osobe koje vrbuju decu često spolja ostavljaju utisak potpuno običnih ljudi.
- To su ljudi koji normalno funkcionišu u spoljnjem svetu, imaju svoje poslove, imaju svoje porodice, ali u pozadini je zapravo nešto drugo. Osnovni cilj jeste da se stekne moć i da se ulije strah onom sa druge strane, a iza toga vrlo često, bojim se, i seksualna i psihološka zloupotreba.
Ovo su prvi znaci da nešto nije u redu
Stručnjaci navode da roditelji mogu da primete određene promene u ponašanju deteta koje mogu ukazivati na problem. Među najčešćim signalima su nagla promena raspoloženja, povlačenje u sebe, pojačana tajnovitost, kao i brzo gašenje ekrana ili skrivanje telefona kada roditelj uđe u prostoriju.
Istovremeno upozoravaju da oduzimanje telefona ili kažnjavanje nije rešenje, jer dete tada može izgubiti poverenje i prestati da govori o onome što mu se dešava.
Emina Beković ističe da je otvorena komunikacija između roditelja i dece ključna zaštita.
- Savetujemo roditeljima da otvoreno razgovaraju sa svojom decom s kim ta deca komuniciraju putem interneta. Savetujemo takođe roditelje da nauče decu da osoba sa druge strane ekrana, sa kojom dete komunicira, ne mora da bude ona za koju se predstavlja.
Roditelji treba da štite decu, ne da ih kažnjavaju
Prema rečima psihologa i psihoterapeuta Milice Jeremić, odgovornost je na odraslima da decu učine što manje izloženom ovakvim opasnostima i da sistem učine bezbednijim.
- Naš zadatak je da nekako sačuvamo decu, da pojačamo sisteme koji će njih manje izložiti time, a takve osobe da se drže što je dalje moguće od dece, jer tu izlečenje ne postoji.
Internet je danas nezaobilazan deo odrastanja i predstavlja važan izvor znanja i komunikacije, ali stručnjaci upozoravaju da sa njegovim prednostima dolaze i ozbiljni rizici. Kako se oblici digitalnog nasilja stalno menjaju i postaju sve sofisticiraniji, jedina dugoročna zaštita ostaje poverenje između roditelja i deteta, uz otvoren razgovor i razvijanje svesti da osoba sa druge strane ekrana nije uvek ona za koju se predstavlja.
