Stacionarne kamere mere brzinu vozila samo u precizno određenoj zoni, najčešće između 10 i 100 metara od kamere.
Naglo kočenje neposredno pre kamere nije uvek efikasno – ako je vozilo prebrzo ušlo u zonu merenja, biće zabeležen prekršaj.
Da li ste videli kameru pored puta, naglo pustili gas i odmah se zapitali: da li je prekasno?Ovo je jedno od najčešćih pitanja među vozačima, a odgovor nije ni da, ni ne. Sve zavisi od toga kada vozilo zapravo ulazi u zonu gde kamera može da meri brzinu.
Suprotno uvreženom mišljenju, stacionarne kamere ne prate saobraćaj stotinama metara unapred. One imaju precizno određenu zonu merenja u kojoj beleže brzinu i fotografišu vozilo.
Na kojoj udaljenosti kamera zaista meri brzinu?
Na primer, jedan od najrasprostranjenijih sistema u Evropi, GATSO RT4, meri brzinu na udaljenosti od oko 10 do 100 metara.
Tek kada vozilo uđe u ovaj domet, uređaj može da zabeleži prekršaj. Drugim rečima, to što ste kameru primetili 300 ili 400 metara ranije ne znači da vas je već "uhvatila".
Naravno, to ne znači da se isplati kočiti u poslednjem trenutku. Ako uđete u zonu merenja brže od dozvoljene brzine, kamera će zabeležiti prekršaj bez obzira na to da li ste počeli da usporavate nekoliko metara pre nje.
Dodatnu zabunu stvara činjenica da vozači često mešaju fiksne kamere sa policijskim radarima i laserskim brzinomerima. Dok fiksne kamere rade unutar unapred definisanog područja, prenosivi radari i laserski uređaji koje policija koristi mogu da mere brzinu na mnogo većim udaljenostima.
Zašto kočenje u poslednjem trenutku nije uvek dovoljno?
Zato pravilo koje važi za kameru u kućištu pored puta ne mora nužno da važi i za policijsku patrolu.
A koliko ispred kamere mora biti postavljen saobraćajni znak? Još jedna česta nedoumica odnosi se na saobraćajni znak koji upozorava na kontrolu brzine.
Mnogi ljudi veruju da postoji propisana udaljenost između znaka i kamere, ali takvo pravilo ne postoji.
Položaj znaka određuje vrsta puta, vidljivost i uslovi saobraćaja, tako da udaljenost može da varira od mesta do mesta.
Njegova svrha je da upozori vozače na nadzor i podstakne ih da na vreme prilagode brzinu, a ne da ih iznenadi neposredno pre kamere, piše Jutarnji.hr/autoklub.
Na kraju, odgovor na pitanje koje zanima većinu vozača je prilično jednostavan. Kamera vas neće snimiti čim je ugledate u daljini, ali neće ni "skrenuti pogled" ako prebrzo uđete u njenu zonu merenja. Zato je jedino bezbedno rešenje voziti u okviru ograničenja, a ne računati na poslednji trenutak za kočenje.
