Savremene tradicije podrazumevaju kolektivno nalaganje badnjaka u crkvenim portama i pripremu božićne česnice
Običaji uključuju paljenje badnjaka, porodične rituale, i molitve za blagostanje i mir
Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru danas obeležavaju Badnji dan koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić. Tradicionalno paljenje badnjaka i porodično okupljanje za posnom trpezom samo su deo običaja koji prate ovaj praznik, a tu su još i sito sa pšenicom i suvim voćem, bacanje žita na domaćina koji badnjak unosi u dom, raznošenje slame po kući, kvocanje, pijukanje, džaranje vatre uz molitve koje prizivaju preporod, blagostanje, zdravlje, mir i slogu.
Badnjak se pali u znak sećanja na vatru koju su vitlejemski pastiri naložili u pećini kako bi ugrejali tek rođenog Isusa Hrista. Veruje se da nije dobar znak ako se plamen ugasi, pa je u srpskim domovima nekada organizovano bdenje pored ognjišta kako bi se vatra koja simbolizuje plodnost i rađanje novog sunca održavala sve do božićnog jutra.
Iako se Badnji dan vezuje za kult ognjišta, pa se ranije večera obavljala na kućnom podu u blizini vatre, u novije vreme običaj paljenja badnjaka se preselio u crkve, pa se tako širom Srbije na Badnje veče organizuje kolektivno nalaganje u crkvenim portama ili dvorištima manastira.
Priprema za Božić
Danas je i poslednji dan velikog božićnog posta, ali trpeza, iako posna, ne treba da bude skromna. Pošto se veruje da su na Badnje veče za njom i svi naši preci, običaj je da se na sto tokom danas samo donosi, a nikako da se hrana sa njega odnosi. Vernici koji odlaze na pričest u crkvu večeras od ponoći ne treba ništa da jedu i piju, a prvi obrok po povratku na mrsni jelovnik treba da bude praćen molitvom zahvalnosti.
U mnogim krajevima danas se mesi i božićna česnica koju će porodica sutra lomiti rukama za božićnim ručkom. U duhu vere je i da se na današnji dan izmire svi oni koji su se tokom prethodne godine zavadili ili da se oprosti onima koji su nas povredili.
Koja je simbolika svih ovih običaja i zašto je važno da ih poštujemo? Šta simbolizuje badnjak koji se obično seče od mlade cerovine ili se pravi od grane hrasta i zbog čega se prema njemu treba odnositi kao prema svetinji? Kako se Badnji dan čestita, zbog čega se danas ne ide u goste i da li je savremeni način života, kada se badnjaci kupuju na pijaci i u supermarketima, učinio da se neki od najlepših srpskih običaja izgube?
Odgovore tražimo sa Nebojšom Lazićem, teologom i Aleksandrom Nikolićem, pravoslavnim psihoterapeutom, a uživo smo na beogradskim pijacama gde se građani snabdevaju pred Božić i u crkvama širom Srbije koje se spremaju za tradicionalno večernje nalaganje badnjaka.
